Šta je hipotiroidizam (snižena funkcija štitaste žlezde)?
Hormoni koje produkuje štitasta žlezde su tiroksin i trijodtironin i oni u velikoj meri učestvuju u normalnom funkcionisanju metabolizma. Ovi hormoni se luče pod dejstvom hormona hipofize, tiroid stimulišućeg hormona (TSH).
Hipotireoidizam predstavlja stanje kod kog ne postoji adekvatna sekrecija tiroidnih hormona. Po svojoj prirodi može biti primarni, kada je smanjena sekrecija hormona iz same štitaste žlezde, ili sekundarni, kada je smanjena sekrecija TSH, ili TSH oslobadjućeg hormona iz moždanih struktura, hipofize i hipotalamusa.
Uzrok nastanka hipotireoidizma mogu da budu nedostatak joda u ishrani, autoimuni procesi (Hašimoto tireoiditis kod koga telo proizvodi antitela koja razaraju tkivo štitaste žlezde i postpartalni tireoiditis), infekcije (subakutni granulomatozni tireoiditis), dejstvo lekova (amjodaron, interferon alfa, talidomid), jatrogeno (nakon operacija i lečenja hipertireoidizma radioaktivnim jodom, ili nakon zračenja predela vrata), kod tumorskih procesa koji utiču na hipofizu i hipotalamus, a retko uzrok može biti i urodjena greška u sintezi hormona štitaste žlezde.
Statistički podaci pokazuju da se hipotireoidizam u odredjenom obliku nalazi kod oko 3% populacije, a nedostatak joda u ishrani je glavni razlog za njegovu pojavu. Nešto češće se hipotireoidizam javlja kod pripadnika bele rase. Osobe ženskog pola su oko 5 puta češće pogodjene ovim stanjem nego osobe muškog pola.
Kako se manifestuje hipotireoidizam?
Ukoliko postoji manje sniženje funkcije tiroidne žlezde, proces može proći asimptomatski.
Kada postoje, simptomi i znaci hipotireoidizma su
- umor, gubitak energije i letargija
- nepodnošenje toplote
- smanjenje apetita i dobijanje na telesnoj težini
- pospanost
- postoji usporen govor i pokreti
- izraz lica je često promenjen
- suva koža i proredjena kosa
- mravinjenje i trnjenje kože (parestezije)
- bolovi u mišićima (mialgija) i bolovi u zglobovima (artralgija)
- zatvor (opstipacija)
- može se javiti gušavost (struma)
- poremećaj menstrualnog krvarenja (oligomenoreja)
poremećaj raspoloženja i pojava depresivnog ponašanja - javlja se nizak krvni pritisak (hipotenzija) i ubrzan rad srca (tahikardija)
- refleksi su sniženi
- javljaju se otoci na rukama i nogama
- u kasnijem stadijumu dolazi do pojave miksedema
Kako se postavlja dijagnoza hipotireoidizma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom u velikoj meri pomaže da se posumnja na smanjenu funkciju tiroidne žlezde.
Laboratorijsko ispitivanje podrazumeva ispitivanje nivoa hormona tireoidne žlezde i TSH (tireostimulišući hormon). Potrebno je načiniti i analizu na prisustvo autoantitela na tkivo štitaste žlezde.
Ultrazvuk štitaste žlezde se praktikuje kako bi se u njenom tkivu otkrili eventualni ćvorići i infiltrativni procesi.
Kako se leči hipotireoidizam?
Lečenje hipotireoidizma podrazumeva nadoknadu njenih hormona. Ordinira se levotiroksin na dnevnoj osnovi. Dok se ne postigne odgovarajuća doza leka potrebna su redovna laboratorijska merenja nivoa hormona.
Potrebna je posebna pažnja prilikom postojanja hipotireoidizma tokom trudnoće (prijavljeni su spontani pobačaji, intrauterina smrt ploda, srčane mane, preeklampsija i eklampsija, usporen kognitivni razvoj deteta…), pa je potrebno prilagodjavanja doze levotiroksina u smislu njegovog povećavanja.
Kod velikih struma koje komprimuju okolne strukture, potrebno je operativno lečenje.
