Barotrauma i ksenonska bolest

Barotrauma je povreda izazvana priti­skom i može nastati i pri uronjavanju u vo­du i pri izronjavanju iz vode. Barotrauma koja nastaje uronjavanjem nastaje zbog po­većanja pritiska vazduha u šupljinama u kojima se nalazi vazduh (npr. uhu, sinusi­ma, plućima, gastrointestinalnom traktu). Zbog povećanog pritiska vazduha u njima dolazi do oštećenja okolnih tkiva sa kojima se vazduh graniči. Barotrauma koja nasta­je izronjavanjem uslovljava disproporciju između pojačanog pritiska vazduha u plu­ćima (koji je bio u dubini) i smanjenog pri­tiska vode (pri površini), tako da su pluća opet pod uticajem pojačanog pritiska (POPS = pulmonary overpressurization sy­ndrome). I u jednom i u drugom slučaju do­lazi do prskanja epitela vazdušnih puteva. 

Klinička slika

Znaci i simptomi barotraume su:

1. mučnina,

2. vrtoglavica,

3. dezorijentisanost,

4. Otoreja, blag do oštar bol u uhu,

5. blag do oštar bol u sinusima

6. krvarenje iz nosa,

7. teško disanje, bol u grudima, kašalj, plućni edem,

8. blag do oštar abdominalni bol. 

Terapija

Terapija se sastoji u opštim reanimacio-nim merama, kao što su održavanje pro-hodnosti gornjih disajnih puteva i oksige-noterapija, a neki autori smatraju da bi arteficijelna ventilacija kod ovih bolesnika bila kontraindikovana jer izaziva rizik od stvaranja novih oštećenja plućnog parenhi-ma. Specifična terapija sastojala bi se u da­vanju analgetika i tamponada nosne i usne šupljine. Neophodan je monitoring kod ovakvih bolesnika.

Bolesnike sa barotraumom treba odmah transportovati u prvi bolnički centar. 

Vazdušna embolija

Vazdušna embolija nastaje kada gnjurac suviše brzo izranjava i kada tokom izronja-vanja zadržava dah. Naime, kada gnjurac izranjava, vazduh koji je u plućima se širi. Ukoliko se vazduh ne izdahne, alveole pu­caju oštećujući susedne krvne sudove. Va-zdušni mehurići ulaze u cirkulatorni sistem kroz pokidane sitne krvne sudove. Mehu­rići vazduha se skupljaju u malim arterija­ma i prekidaju cirkulaciju, a veličina i me­sto mehurića određuje znake i simptome. Zbog toga vazdušna embolija nastaje brzo i dramatično, često u roku od nekoliko mi­nuta od izronjavanja. 

Klinička slika

Znaci i simptomi vazdušne embolije pri­kazani su na sledećoj tabeli:

1. vrtoglavica,

2. konfuzija,

3. plitko disanje,

4. poremećaj vida,

5. slabost ili paraliza u ekstremitetima,

6. iznenadno onesvešćivanje po izronjava-nju (može da nastane neposredno pre izranjanja),

7. krvav, penušav ispljuvak,

8. prestanak disanja,
9- srčani zastoj.

Terapija

Hitna medicinska pomoć kod vazdušne embolije podrazumeva:

1. uspostavljanje i održavanje prolaznosti disajnih puteva,

2. davanje kiseonika:

a. ako je disanje pacijenta zadovoljava-
juće, dati kiseonik na masku, 15 lita-
ra u minuti,

b.      ako je disanje nezadovoljavajuće,
obezbediti mehaničku ventilaciju sa
100% kiseonikom,

3. održavanje telesne temperature:

a. skidanjem mokre odeće,

b. sušenjem bolesnika i pokrivanjem će-
betom, peškirima ili suvom odećom,

4. ordiniranje analgetika,

5. kontrolu stanja bolesnika monitorskim praćenjem. 

Bolest dekompresije

Bolest dekompresije nastaje onda kada ronilac uranja u vodu. Zbog povećanog par­cijalnog pritiska azota i kiseonika u krvi, ta dva gasa se rastvaraju u plazmi. Ukoliko ro­nilac naglo izroni, tada nema dovoljno vre­mena da se azot resorbuje iz krvi u alveole već se stvaraju mehurići azota. Ti mehurići kompromituju perfuziju organa i tkiva. Veli­čina i lokacija ovih mehurića određuju klinič­ke znake i simptome dekompresivne bolesti. 

Klinička slika

Znaci i simptomi bolesti dekompresije su:

1. zamor,

2. slabost,

3. plitko disanje,

4. osip kože,

5. svrab,

6. bol u zglobovima,

7. vrtoglavica,

8. glavobolja,

9. paraliza pojedinih segmenata ruku i no­gu 

10. epi napad,

11. besvesno stanje.

Terapija bolesti dekompresije je ista kao i kod vazdušne embolije.