Šta je primarni hiperparatireoidizam?
Paratireoidne žlezde predstavljaju parne žlezde (kojih najčešće ima četiri) smeštene iza štitaste žlezde. One luče paratireoidni hormon koji učestvuje u normalnom metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu. Hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog niivoa paratireoidnog hormona u organizmu.
Paratireoidni hormon u organizmu deluje tako što povećava razgradnju kostiju i nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, povećava reseorpciju kalcijuma u bubrezima i u crevima (preko vitamina D3) i povećava izlučivanje fosfora preko bubrega.
Primarni hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog lučenja hormona zbog adenoma, hiperplazije, ili karcinoma paratireoidnih žlezda. Postoje i familijarni oblici ovog oblika hiperparatireoidizma koji se nalaze u okviru multiple endokrine neoplazije ti I i multiple endokrine neoplazije tip II. Primarni hiperparatireoidizma se javlja otprilike na 5000 ljudi.
Sekundarni hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog lučenja hormona u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji, ili kod deficita vitamina D. Tercijarni hiperparatireoidizam se nadovezuje na sekundarni nakon njegovog dugog ispoljavanja.
Kako se manifestuje hiperparatireoidizam?
Kod primarnog hiperparatireodidizma simptomi i znaci mogu da budu
- bolovi u zglobovima i mišićima (artralgije i mijalgije)
- prisutvo kamenaca u urinarnim putevima, ili u bubrezima (nefrolitijaza i urolitijaza)
- kosti su smanjene koštane gustine i sklone su prelomima
- često se javlja mučnina, povraćanje, gubitak apetita, dijareja, opstipacija, ali može doći i do pojave akutnog pankreatitisa i ulceracija na želudačnoj sluzokoži
- postoje bolovi u mišićima, slabost i brzo zamaranje sa atrofijom mišića
- mogu se javiti promene raspoloženja, nesposobnost koncentracije i problemi sa upamćivanjem
- moguća je pojava povišenog krvnog pritiska (hipertenzija), poremećaja srčanog ritma i pojava usporenog rada srca (bradikardija)
Kako se postavlja dijagnoza primarnog hiperparatireoidizma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom u velikoj meri pomaže da se postavi sumnja na hiperparatireoidizam.
Od laboratorijskih analiza potrebno je načiniti merenje nivoa kalcijuma i fosfora u serumu, kao i merenje nivoa kalcijuma i fosfora u urinu. Meri se i nivo vitamina D.
Rutinski se radi i utvrdjivanje nivoa paratireoidnog hormona u krvi.
Scintigrafija sa radioaktivno obeleženim materijalima se koristi u preoperativno lečenju pacijenata, kao i ultrazvučni pregled vrata, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca. U odredjivanju koštane gustine koristi se osteodenzitometrija (DEXA).
Kako se leči primarni hiperparatireoidizam?
Kod velikih vrednosti kalcemija (nivo kalcijuma u krvi) ordiniraju se infuzije natrijum hlorida sa diureticima.
Kasnije je potrebna dobra hidratacija organizma, fizička aktivnost i izbegavanje odredjenih lekova poput tiazidnih diuretika, litijuma…
Kod žena u postmenopauzi, ordiniranje estrogena može da pomogne da se kalcijum ugradi u kost i time se smanjuje nivo kalcijuma u krvi.
Ordiniranje bisfosfonata koji inhibiraju aktivnost osteoklasta (ćelije koje razgradjuju kost) pomažu, naročito ukoliko postoji i dijagnoza osteoporoze.
Dolazi u obzir i hirurško lečenje koje podrazumeva resekciju paratireoidnih žlezda. Kako je preko 80% primarnih hiperparatireoidizma uzrokovano prisustvom adenoma, dobvoljno je odstranjivanje samo promenjene žlezde.
