Šta je Riedl tireoiditis (zapaljenje štitaste žlezde)?

Riedlov tireoiditis predstavlja hronično oboljenje štitaste žlezde koje se karakteriše zamenom normalnog tkiva vezivnim tkivom. Često se proces formiranja vezivnog tkiva proteže i na susedne strukture u blitini tireoidne žlezde (paratirodine žlezde, susedni nervi…).

Pojedini autori smatraju da Riedlova bolest nije primarno bolest štitaste žlezde, već sistemska fibroskleroza koja zahvata i štitastu žlezdu.

Nije u potpunosti poznato zašto dolazi do pojave Riedlove bolesti. Postoji teorija o autoimunom procesu (organizam pravi antitela protiv sopstvenih tkiva) koji zahvata tkivo štitaste žlezde, sve do teorije o sistemskoj bolesti vezivnog tkiva. Nekada se sa fibrozom štitaste žlezde može naći fibroza retroperitonealnog prostora (prostor iza trbušne maramice), medijastinalne fibroze (sredogrudje), orbitalne fibroze, sklerozirajućeg holangitisa…

Statistički podaci pokazuju da se Riedlova bolest javlja kod jedne osoba na svakih 100 000 ljudi. Pripadnici bele rase su češće pogodjeni ovom bolešću, a češće se javlja i kod osoba ženske populacije. Srednji uzrast javljanja bolesti je oko 45 godina. Bolest je dobila ime po profesoru Bernardu Riedlu koji ju je prvi opisao u XIX veku.

Kako se manifestuje Riedl tireoiditis?

• pacijenti se žale da imaju izraslinu (gušavost) sa prednje strane vrata koja je najčešće tvrda na dodir i ne boli
• izraslina se postepeno javlja, tokom više nedelje i meseci
• funkcija štitaste žlezde zavisi od stepena oštećenja normalnog tkiva (većina pacijenata ima normalnu funkciju štitaste žlezde, ali se kod svakog trećeg pacijenta može javiti smanjena funkcija – hipotireoidizam)
• može se javtit otežano gutanje (disfagija), otežano disanje (dispneja), promuklost (zahvaćen je nervus laringeus reccurens), kašalj…
• svaki treći pacijent ima fibrozu na drugim organima i regijama u organizmu
• limfne žlezde nisu zahvaćene procesom fibroze i nisu uvećane

Kako se postavlja dijagnoza Riedl tireoiditisa?

Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim pregledom pomaže da se postavi sumnja na Riedl tireoiditis.

Rutinski se radi ultrazvučni pregled štitaste žlezde koji detektuje promene u njenoj strukturi i veličini.

Laboratorijske analize obuhvataju kompletnu krvnu sliku koja ne pokazuje promene, nivoe hormona štitaste žlezde i TSH (koji su promenjeni u smislu hipotireoidizma kod svakog trećeg pacijenta).

Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se koriste da se proceni stepen kompresije i zahvaćenosti ostalih struktura u vratu.

Scintigrafija pokazuje smanjeno uzimanje joda od strane štitaste žlezde.

Biopsija tankom iglom ne treba da se praktkuje u postavljanju dijagnoze, jer se na ovaj način ne mogu načiniti razlike u odnosu na eventualno prisutni karcinom štitaste žlezde. Savetuje se otvorena hirurška biopsija sa histopatološkim pregledom.

Kako se leči Riedl tireoiditis?

Dolazi u obzir upotreba kortikosteroida u lečenju Riedl tireoiditisa koji mogu da smanje gušavost i zaustave proces fibroze.

Ukoliko kortikosteroidi ne daju rezultate, ordinira se tamoskifen koji inhibira proliferaciju (umnožavanje) fibroblasta, smanjuje gušavost i usporava proces fibroze kod velikog broja pacijenata.

Hirurško lečenje podrazumeva parcijalnu i subotatalnu resekciju štitaste žlezde i oslobadnjanje okolnih struktura od vezivnog tkiva.

Kod snižene funkcije žlezde, obavezna je supstituciona terapija njenim hormonima.