Šta je sekundarni hiperparatireoidizam?
Paratireoidne žlezde predstavljaju parne žlezde (kojih najčešće ima četiri) smeštene iza štitaste žlezde. One luče paratireoidni hormon koji učestvuje u normalnom metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu. Hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog niivoa paratireoidnog hormona u organizmu.
Paratireoidni hormon u organizmu deluje tako što povećava razgradnju kostiju i nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, povećava reseorpciju kalcijuma u bubrezima i u crevima (preko vitamina D3) i povećava izlučivanje fosfora preko bubrega.
Primarni hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog lučenja hormona zbog adenoma, hiperplazije, ili karcinoma paratireoidnih žlezda. Postoje i familijarni oblici ovog oblika hiperparatireoidizma koji se nalaze u okviru multiple endokrine neoplazije ti I i multiple endokrine neoplazije tip II. Primarni hiperparatireoidizam se javlja otprilike na 5000 ljudi.
Sekundarni hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog lučenja hormona u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji, ili kod deficita vitamina D. Kod hronične bubrežne insuficijencije, dolazi do hiperfosfatemije (povećan nivo fosfora u krvi), hipokalcemije (snižen nivo kalcijuma u krvi) i poremećaja u metabolizmu vitamina D (bubrezi učestvuju u metabolizmu vitamina D). Svi ovi mehanizmi dovode do povećanog lučenja paratireoidnog hormona (hiperparatiroidizma). Tercijarni hiperparatieoidizam se nadovezuje na sekundarni nakon njegovog dugog ispoljavanja.
Kako se manifestuje sekundarni hiperparatireoidizam?
Kod sekundarnog hiperparatireodidizma simptomi i znaci mogu da budu
- bolovi u zglobovima i mišićima se javljaju samo kod terminalnih hroničnih bubrežnih insuficijencija (mijalgije i artralgije)
- kosti su smanjene koštane gustine i sklone su prelomima i ičašenjima velikih zglobova (kuk)
- postoje bolovi u mišićima, slabost i brzo zamaranje sa atrofijom mišića
- mogu se javiti promene raspoloženja, nesposobnost koncentracije i problemi sa upamćivanjem
- moguća je pojava povišenog krvnog pritiska (hipertenzija), poremećaja srčanog ritma i pojava usporenog rada srca (bradikardija)
- dolazi do pojave urolitijaze i nefrolitijaze (prisustvo kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima)
Kako se postavlja dijagnoza sekundarnog hiperparatireoidizma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom u velikoj meri pomaže da se postavi sumnja na sekundarni hiperparatireoidizam.
Od laboratorijskih analiza potrebno je načiniti merenje nivoa kalcijuma i fosfora u serumu, kao i merenje nivoa kalcijuma i fosfora u urinu. Rutinski se radi i utvrdjivanje nivoa paratireoidnog hormona u krvi.
Od snimanja se može načiniti merenje koštane gustine (osteodenzitometrija – DEXA), a snimanje paratireoidnih žlezda se vrši samo ukoliko postoji sumnja na primarni hiperparatireoidizam.
Ultrazvuk paratireoidnih žlezda, scintigrafija, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca dolaze u obzir u sklopu eventualne preoperativne pripreme.
Kako se leči sekundarni hiperparatireoidizam?
Potrebna je nadoknada vitamina D koja traje osam nedelja, pa se mere njegovi nivoi.
Neophodno je izbegavanje hrane koja sadrži fosfor, zbog opasnosti od hiperfosfatemije (povećan nivo fosfora u organizmu).
Ukoliko postoji hiperfosfatemija i pored restrikcija unosa hranom dolazi u obzir primena kalcijum karbonata, ili kalcijum acetata koji vezuju fosfor.
Hirurška intervencija na paratireoidnim žlezdama dolazi u obzir kod jakih bolova u kostima, kod prisustva kalcifikacija na različitim organima, intenzivnog svraba i fraktura. Operacija podrazumeva resekciju tkiva paratireoidnih žlezda (paratireoidektomija).
