Šta je skorbut?
Skorbut je stanje koje se karakteriše smanjenim nivoom vitamina C u organizmu. Ljudski organizam ne može da sintetiše vitamin C (askorbinsku kieslinu), već se on mora unositi putem hrane (preko 90% vitamina C se unosi iz svežeg voća i povrća, a ostatak iz mesa, ribe, jaja, mleka i mlečnih proizvoda). U ljudskom organizmu postoji oko 1500 mg vitamina C koji je nataložen u svim tkivima, najviše u žlezdama, a najmanje u mišićima i u masnom tkivu.
Vitamin C predstavlja antioksidant koji štiti ćelije u organizmu od oštećenja, ali učestvuje i u brojnim reakcijama u organizmu. Vitamin C je kofaktor u metabolizmu tirozina, holesterola i sinteze karnitina, neurotransmitera, peptidnih hormona, kortikosteroida, i aldosterona. Učestvuje u normalnom procesu apsorcije gvoždja iz organa digestivnog trakta, za sintezu hemoglobina i metabolizam folne kiseline, i učestvuje u procesu sinteze kolagena u organizmu.
Nedostatak vitamina C nastaje prilikom neunošenja svežeg voća i povrća u trajanju od 1-3 meseca je glavni razlog za nastanak skorbuta. Osobe pod povećanim rizikom za pojavu skorbuta su dojilje, bebe koje su na ishrani kravljim mlekom tokom prve godine života, alkoholičari, oboleli od anoreksije i bulimije, pacijenti oboleli od inflamatornih bolesti tankog creva, ili pacijenti sa resekcijama velikih delova gastrointestinalnog trakta, osobe u zemljama trećeg sveta i socijalno ugrožene osobe.
Statistički podaci pokazuju da se nedostatak vitamina C u odredjenoj meri javlja kod otprilike 14% osoba muškog pola i kod oko 10 % osoba ženskog pola u opštoj populaciji. U zemljama sa velikim brojem socijalno ugroženih ljudi, skorbut se javlja češće nego u razvijenim zemljama. Pojedini podaci pokazuju da se skorbut javlja češće kod pripadnika crne rase, a redje kod pripadnika hispano populacije.
Kako se manifestuje skorbut?
Simptomi i znaci skorbuta su
- gubitak apetita, malaksalost i pojačano zamaranje
- postoje bolovi u zglobovima i mišićima (artralgije i mijalgije)
- često se javlja bezvoljnost i letargija
- postoji slab rast i razvoj kod dece i odojčadi, a moguć je i gubitak telesne težine
- promene na koži su i vidu zadebljavanja kože (hiperkeratoze)
- postoje bolovi u kostima
- javlja se sklonost ka krvarenju i tačkasta krvarenja po koži (petehije)
- oboljevaju desni i može doći do gubljenja zuba
- postoji suvoća usta i očiju, slično kao kod Sjogrenovog sindroma
- kasnije može doći do pojave pojačane razdražljivosti
- postoje otoci na nogama i rukama
- anemija se javlja kod otpriliike 75% pacijenata
- postoji otežano i usporeno zarastanje rana
- može doći do gubitka kose
- može doći do pojave hematurije (prisustvo krvi u urinu), prisustva melene (crna stolica) i pojave krvi u ispljuvku
- pojačana je sklonost ka pojavi infekcija
- u slučaju nelečenog skorbuta, može doći do smtnog ishoda zbog krvarenja u moždanom tkivu, ili nakupljanja krvi u srčanoj kesi
Kako se postavlja dijagnoza skorbuta?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je osnov za postavljanje dijagnoze koja je izuzetno teška zbog nepostojanja definitivnog dijagnostičkog kriterijuma.
Kao potvrda dijagnoze, vrši se merenje nivoa vitamina C u plazmi u merenje nivoa vitamina C u urinu nakon unošenja 1g vitamina C. Nizak nivo vitamina C u plazmi postoji kod obolelih od tuberkuloze, kod pušača, kod korišćenja oralnih kontraceptiva…
Mogu se načiniti i rendgenski pregledi kostiju koji daju odredjene promene kod skorbuta.
Kako se leči skorbut?
Lečenje skorbuta podrazumeva odriniranje vitamina C (askorbinska kiselina) 250mg 4 puta dnevno u trajanju od nedelju dana. Doze veće od 1g dnevno povećavaju mogućnost ka razvoju kamena u bubregu.
Potrebno je lečenje osnovnog stanja koje je prouzrokovalo skorbut i omena načina ishrane sa akcentom na svežem voću i povrću.