Šta je toksična nodozna struma?
Struma (gušavost) predstavlja uvećanje tkiva štitaste žlezde koje se može videti golim okom, ili napipati prilikom pregleda. Struma može biti toksična (postoji uvećanje nivoa hormona koje proizvodi štitasta žlezda), eutireeoidna (nivo hormona je u fiziološkim granicama) i hipotireozna (nivo hormona koje proizvodi štitasta žlezda je smanjen). Toksična nodozna struma predstavlja prisustvo nodusa (čvora) u tkivu žlezde koji potpuno nezavisno luči tiroidne hormone.
Tireoidna žlezda je kontrolisana od strane strukture u mozgu koja se naziva hipofiza i koja luči hormon TSH (tireostimulišući hormon). Pod dejstvom ovog hormona luče se hormoni štitaste žlezde koji svojim delovanjem koče dalju sekreciju TSH (negativna povratna sprega). Kod toksične nodozne strume, može postojati samo jedan adenom (benigni tumor) u tkivu štitaste žlezde, ali može postojati i veći broj čvorova.
Uzrok nastanka tireoidne toksične nodozne strume nije u potpunosti poznat, ali se navodi smanjen unos joda, mutacija odgovorne za receptore za TSH (tireoid stimulišući hormon)…
Statistički podaci pokazuju da se toksična nodozna struma nalazi kod svakog petog pacijenta sa hipertireoidizmom (povećano lučenje tiroidnih hormona). Češće se javlja kod osoba ženskog pola, a prosečno vreme njene pojave je oko 50 godina starosti.
Kako se manifestuje toksična nodozna struma?
Odredjeni broj pacijenata može da bude asimptomatski.
Simptomi toksične nodozne strume su karakteristični za hipertireoidizam
- loša tolerancija toplote
- preterano znojenje
- tremor (nevoljni pokreti)
- osećaj lupanja i preskakanja srca (palpitacije)
- gubitak telesne težine uprkos povećanom apetitu
- može se javiti umor i malaksalost
- otežano disanje (dispneja)
- mišićna slabost proksimalne muskulature
- struma može biti vidljiva i ekstremno velika, ali može biti i normalna u izgledu
- kod velikih struma mogu se javiti simptomi kompresije okolnih organa (otežano disanje, otežano disanje, promuklost)
- moguća je pojava i atipičnih simptoma, naročito kod starijih osoba (opstipacija, konfuzija, srčani problemi)
Kako se postavlja dijagnoza toksične nodozne strume?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoze strume (ovom prilikom se može ustanoviti da li je gušavost difuznog, ili nodularnog tipa).
Potrebno je načiniti detaljne preglede nivoa hormona. Ispituju se nivoi fT3, fT4, i TSH.
Ultrazvuk štitaste žlezde najčešće pokazuje strukturu same žlezde i mogu se odrediti i njene tačne dimenzije i prisustvo jednog, ili više nodusa.
Rutinski se rade i serološki testovi na odredjena antitela koja mogu da prouzrokuju gušavost.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se izvode kako bi se procenio stepen kompresije okolnih organa i tkiva uvećanom štitastom žlezdeom.
Scintigrafija sa radioaktivno obeleženim jodom pomaže da se postavi dijagnoze.
Biopsija tkiva štitaste žlezde bi se trebalo izbegavati, jer postoji mogućnost malignih pojava i rasejavanja (iako je ova mogućnost mala).
Kako se leči toksična nodozna struma?
Pacijenti koji nemaju simptome već samo promene hormonskog statusa u blažem smislu treba pratiti, bez ikakve terapije, osim kod pacijenata sa osteopenijom, starijih pacijenata i kod nekih poremećaja ritma srca kod kojih je lecenje obavezno i kada ne postoje simptomi.
Terapija izbora kod toksične nodozne strume je ordiniranje radioaktivnog joda koja je uspešna u velikom broju slučajeva.
Antitireoidni lekovi (propiltiouracil i metamizol) se koriste pre lečenja radioaktivnim jodom, ili pre operacije, a upotreba beta blokatora je u simptomatske svrhe.
Kod pacijenata sa više od jednog nodusa, kod opstruktivnih smetnji i trudnica terapija izbora je subtotalna tireoidektomija. Prognoza lečenja je obično dobra.
