Šta je periduodenitis?
Duodenum je dvanaestopalačno crevo, odnosno deo digestivnog trakta koji se nastavlja na želudac i aktivno učestvuje u procesu varenja hrane. U njegovoj neposrednoj blizini se nalazi pankreas (gušterača) koji smešten iza njega i jetra sa žučnom kesom, koja je smeštena iznad njega.
Zapaljenski procesi na dvanaestopalačnom crevu, naročito komplikovani ulkusi koji mogu da perforiraju i time prošire zapaljenje na tkivo oko njega, prouzrokuju peridoudenitis, odnosno zapaljenje tkiva oko duodenuma.
Periduodenitis predstavlja zapaljenje tkiva koje se nalazi oko dvanaestopalačnog creva, odnosno širenje procesa zapaljenja na tkivo oko duodenuma. Uzroci periduodenitisa, pored komplikovanog ulkusa duodenuma su i širenje zapaljenja sa žučne kese, pankreasa i ostalih struktura podložnih zapaljenju. Zbog stvaranja zapaljenskog procesa, nakon sanacije, dolazi do stvaranja adhezija (priraslica) koje mogu da deformišu položaj dvanaestopalačnog creva tako što vuku crevo, ili ga rotiraju i načine strukturo-funkcionalne promene. Ovo stanje može biti i životno ugrožavajuće, ukoliko nastupi kompletna opstrukcija creva, pa je brza dijagnoza neophodna.
Koji su znaci i simptomi periduodenitisa?
Mali broj priraslica može da prodje neopaženo i da ne prouzrokuje nikakve simptome.
Ukoliko, sa druge strane, priraslice otežaju peristaltičke pokrete creva koji učestvuju u njegovom punjenju i pražnjenju dolazi do staze hrane i pojave simptoma poput
- bolovi u gornjem delu trbuha, naročito nakon obroka, a smiruju se nekoliko sati nakon obroka
- bolovi su u vidu grčeva, ali mogu se javiti i veoma jaki bolovi u vidu čupanja i probadanja (ukoliko dodje do pojave potpune staze)
- bolovi se mogu širiti na ledja, izmedju lopatica
- nadimanje
- mučnina, gadjenje i povraćanje nesvarenog sadržaja
- može doći do elektrolitnog disbalansa i dehidratacije
- povišena telesna temperatura se javlja retko
Kako se postavlja dijagnoza periduodenitisa?
Anamneza sa kliničkom slika nije dovoljna za postavljanje dijagnoze periduodenitisa, ali može da pomogne da se postavi sumnja na ovo stanje.
Kontrastno snimanje sa barijumskim kontrastom pomaže da se postavi dijagnoza i tipična je slika dilatacije creva sa stazom kontrasta.
Endoskopija (snimanje unutrašnjosti creva posebnom sondom sa kamerom) može da pokaže potpuno normalan nalaz, naročito ukoliko je širenje zapaljenskog procesa sa žučne kese, ili pankreasa.
Ultrazvučni pregled trbuha, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca pomažu da se postavi dijagnoza, ali i da se ustanovi uzrok periduodenitisa, a korisni su i za kontrolne preglede kako bi se ustanovilo saniranje procesa. Ovim snimanjima se ne mogu videti adhezije, već samo zapaljenski proces u pojedinim fazama.
Laboratorijski nalazi mogu da pokažu znake zapaljenskog procesa (povišena sedimentacija, CRP (C reaktivni protein i promena leukocitne formule).
Kako se leči periduodenitis?
Lečenje periduodenitisa je hirurško. Može se načiniti laparoskopsko uklanjanje priraslica, što je komfornije za pacijenta i nema dugog zadržavanja u bolnici, za razliku od klasičnog hirurškog pristupa.
Lečenje podrazumeva isecanje priraslica (adhezioliza) i oslobadjanje dvanaestopalačnog creva. Postoje supstance (mase slične papiru presvučene voskom) koje se stavljaju tokom klasičnog hirurškog tretmana oko creva i koje sprečavaju nastanak ponovnih priraslica, a potpuno se apsorbuju nakon nedelju dana. Pomaže i upotreba rukavica bez lateksa i talka tokom hirurške intervencije.
Podrazumeva se i lečenje osnovne boelsti koja je prouzrokovala periduodenitis.
