Postoperativni refluksni gastritis (zapaljenje sluzokože želuca izazvano žučnim kiselinama)?
Jedini deo želuca koji je otporniji na dejstvo žučnih kiselina od ostalih je pilorus, odnosno njegov završni deo koji prelazi u dvanaestopalačno crevo, odnosno u duodenum. Medjutim, nekada usled odredjenih bolest i stanja, poput perforativnih ulkusa želuca, tumorskih procesa i drugih oštećenja, mora da se načini resekcija želuca zajedno sa ovim, završnim delom koji se graniči sa dvanaestopalačnim crevom.
Usled toga, žučne kiseline, koje se proizvode u jetri i koje su veoma bitne u procesu normalnog varenja hrane, dolaze u kontakt sa želudačnom sluzokožom i iritiraju je, dovodeći, na posletku, do pojave zapaljenja sluzokože želuca.
Dakle, postoperativni refluks gastritis, predstavlja zapaljenje sluzokože želuca nastalo dejstvom žučnih kiselina nakon hirurške resekcije dela želuca.
Koji su simptomi i znaci postoperativnog refluks gastritisa?
Nekada su simptomi veoma blagi i pacijent ih gotovo ne primećuje, ali vremenom dolazi do razvoja nespecifične simptomatologije koja podrazumeva
- mučnina, gadjenje i povraćanje, naročito nakon obroka
- učestalo podrigivanje
- pojava neprijatnog osećaja u ustima
- neprijatan zadah iz usta
- pojava bolova u gornjem delu trbuha
- nadimanje
Kako se postavlja dijagnoza postoperativnog refluks gastritisa?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se postavi sumnja na ovo stanje.
Medjutim, definitivna dijagnoza postavlja se samo gastroskopijom (posebnom sondom sa kamerom se snima unutrašnjost želuca) sa uzimanjem isečka sluzokože za histopatološku i mikrobiološku analizu.
Kako se leči postoperativni refluksni gastritis?
Lečenje postoperativnog refluks gastritisa se zasniva na zaštiti i stimulaciji regerenativne sposobnosti sluzokože želudačnog ostatka.
Primenjuju se prostaglandini grupe E, vitamini B grupe, kod sideropenijske anemije preparati gvožđa i folne kiseline.
