Šta je primarna bilijarna ciroza jetre?
Primarna bilijarna ciroza jetre spada u grupu autoimunih bolesti jetre (organizam pravi antitela protiv sopstvenih tkiva) u kojoj dolazi do oštećenja kanalića koji vode žuč, pa usled nagomilavanja žuči u tkivu jetre dolazi do oštećenja istog i formiranja ožiljaka i ciroze.
Ne postoji jedinstveni razlog nastanka primarne bilijarne ciroze. U pitanju je autoimuna bolest sa značajnom naslednom predispozicijom. Neke infekcije se dovode u vezu sa ovom bolešću kao okidači za njen nastanak, ali ovo nije definitivno dokazano. Postoji povećano oboljevanje od primarne bilijarne ciroze u grupi pacijenata koji boluju od reumatoidnog artritisa i Sjogrenovog sindroma.
Ranije se smatralo da je u pitaju veoma retka bolest, ali skorija istraživanja su pokazala da se javlja u otprilike kod 1 na 3000 ljudi, što i nije mali broj. Istraživanja su takodje pokazala da žene više boluju od ove bolesti i to značajno (odnos žena prema muškarcima je 9 prema jedan).
Koji su simptomi i znaci primarne bilijarne ciroze jetre?
Rani znaci i simptomi primarne bilijarne ciroze mogu biti nespecifični i obuhvataju
- umor
- malaksalost
- gubitak apetita
- svrab kože
- žuta prebojenost kože (ikterus)
Kasnije se mogu javiti znaci ciroze jetre i oštećenja jetrinog tkiva
- zadržavanje tečnosti u trbuhu (ascites)
- krvarenja
- uvećana slezina (splenomegalija)
- proširene vene jednjaka
Kako se postavlja dijagnoza primarne bilijare ciroze jetre?
Anamneze i klinička slika mogu da pomognu da se posumnja o jetrinoj patologiji, ali nisu dovoljni za definitivnu dijagnozu.
Ultrazvuk trbuha, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca mogu da pokažu oštećenja jetrinog tkiva.
Analize krvi (testovi funkcije jetre i antinuklearna sa antimitohondrijalnim antitelima) se rutinski rade.
Definitivna dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka jetrinog tkiva (biopsija) i histopatološkom analizom pri čemu se vide specifične promene.
Kako se leči primarna bilijarna ciroza jetre?
Na žalost, lek ne postoji i jedino se može usporiti tok bolesti i omogućiti normalan kvalitet života kod ovih pacijenata.
Kortikosteroidi predstavljaju okosnicu lekova za grupu autoimunih bolesti i danas se koriste sa ursodezoksiholnom kiselinom koja smanjuje proizvodnju žuči u jetri.
Koriste se i sredstva koja smanjuju svrab kože koji je izražen, vitaminski kokteli i holestiramin koja vezuje slobodnu žuč u crevima. Upotreba alkohola i nekih lekova se ne preporučuje.
Na žalost, kod nekih pacijenata dolazi do ozbiljne progresije bolesti i jedino lečenje podrazumeva transplantaciju jetre.
