Šta je sindrom malog želuca?
Sindrom malog želuca predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju nakon resekcije želuca po tipu Billroth I i II nakon unošenja hrane tokom obroka. Billroth I resekcija želuca podrazumeva resekciju donjih delova želuca, tj. njegovog antralnog dela i kreiranje anastomoze sa dvanaestopalačnim crevom, a Billroth II resekcija podrazumeva resekciju donjih delova želuca i kreiranje anastomoze sa jejunumom uz očuvanje dvanaestopalčnog creva.
Simptomi nakon unošenja hrane nastaju zbog nedovoljne adaptacije želuca na kapacitet skladištenja hrane. Nekada, do simptomatologije dolazi i tokom unošenja male količine hrane, jer se želudac nije adaptirao na nove dimenzije, ali se češće simptomi javljaju prilikom unošenja veće količine hrane. Izuzetno retko, ovaj sindrom se javlja kod velikh tumorskih promena na želucu i uvećane jetre koje smanjuju aktivni skladišni prostor želuca.
Koji su simptomi i znaci sindroma malog želuca?
Sindrom malog želuca karakterišu simptomi poput
- osećaj brzog zasićenja tokom obroka
- osećaj težine u gornjem delu trbuha
- mučnina, gadjenje i povraćanje nesvarene hrane nakon obroka
- podrigivanje
- preznojavanje
- gorušica
- moguća je pojava proliva
- čest je gubitak telesne težine
Kako se postavlja dijagnoza sindroma malog želuca?
Anamneza sa kliničkom slikom je dovoljna za postavljanje dijagnoze, naročito jer do razvijanja simptomatologije dolazi neposredno nakon operacije resekcije želuca. U slučaju da do razvoja simptoma dolazi zbog kompresije od strane tumora želuca, ili velike jetre, objektivni pregled je dovoljan da se posumnja na ovo stanje.
Kontrastno snimanje sa barijumskim kontrastom pokazuje nakupljanje kontrasta u ostatku želuca sa prelaskom u slepu vijugu, ili zadržavanjem i vraćanjem kontrasta ka jednjaku.
Gastroskopija pomaže u postavljanju dijagnoze.
Laboratorijske analize uglavnom nisu potrebne, a ukoliko se načine, nespecifične su i mogu pokazati anemiju i hipoproteinemiju.
Kako se leči sindrom malog želuca?
Higijensko-dijetetski režim ishrane podrazumeva manje obroke i izbegavanje teško svarljive hrane koja nadima i vremenom se tegobe smanjuju i potpuno nestaju, jer se želudac postepeno navikava na distenziju.
Od lekova pomažu metoklopramid (antiemetik, tj. lek protiv povraćanja koji ubrzava pražnjenje želuca), simetikon (smanjuje stvaranje gasova tokom varenja i time sprečava osećaj nadutosti) i inhibitori H2 receptora (ranitidin, famotidin, cimetidin) koji deluju simptomatski, odnosno ublažavaju tegobe.
Ponovno hirurško lečenje najčešće nije neophodno, osim u slučaju kompresivnih procesa na želudac.
