Bolesti srednje sudovne opne i nervne opne oka

Uvea – sudovna opna oka je srednji omotač. Ona se sastoji od dužice i cilijarnog tela (prednja uvea) i sudovnjače (zad­nja uvea). Zapaljenja uvee su obično obo­strana, recidivirajuća, hroničnog toka i najčešće autoimune prirode. Zapaljenja uvee mogu biti endogena i egzogena.

Endogeni uveitisi nastaju kao rezultat imunološke reakcije na strani ili autoantigen. Strani antigeni (bakterije, virusi, paraziti, gljivice, glistice i dr.) mogu biti na distanci u žarištu ili fokusu ili mogu hematogenim putem (putem krvi) ili direktno da pro­dru u oko, odnosno uveu. Imunološka re­akcija na strani antigen kasnije se nastavlja autoimunom reakcijom na antigene oka koja nastaje kao posledica oslobađanja tkivnih antigena oka a usled destrukcije tkiva oka uzrokovane stranim antigenom. Iz retine se oslobađaju tkivni antigeni (S. antigen IRBP i opsin) koji u prisustvu pig­menta kao adjuvansa dovode do autoimu­ne reakcije. Autoimunom reakcijom se ob­jašnjava hronicitet i bilateralnost (sa obe strane) uveitičnog procesa.

Egzogeni uveitisi nastaju posle otvore­nih povreda oka i unosa infektivnog agen­sa u oko.

Zapaljenja uvee lokalizovana u dužici i cilijarnom telu su prednji uveitisi (uveitis anterior); zapaljenja uvee lokalizovana u zadnjoj uvei su zadnji uveitisi (uveitis posterior). Zapaljenje zadnje uvee je retko izolovano, obično je udruženo sa zapaljenjem retine (horioretinitis) ili optičnog živca (neurouveitis).

Postoji i intermedijalni uveitis, klinički entitet kod koga je pa­tološki proces lokalizovan u bazi stakla­stog tela i na periferiji očnog dna. Prednji i zadnji uveitisi imaju sličnosti po patoanatomskim karakteristikama.

Oni mogu biti granulomatozni i difuzni. Granulomatozni uveitis se karakteriše prisustvom uzročnika u tkivu uvee, dok je difuzni uveitis tokso alergijske prirode.

Prema evoluciji i aktivnosti uveitisi mogu biti: akutni, hronični evolutivni, hronični sani­rani i recidivirajući.

Kliniki tok bolesti prednjih i zadnjih uveitisa može biti definisan kao: teški, srednji i lakši oblik bolesti. Posmatrano u odnosu na urgentnost bolesti uvee, u smislu blagovremene di­jagnostike i primene terapije, može se re­ći da su svi akutni uveitisi urgentne bole­sti, odnosno oboljenja koja treba što pre etiološki ispitati i primeniti adekvatnu te­rapiju.