Otok kapaka (oedema palpebrarum)
Otok kapaka (oedema palpebrarum) je patološka promena na kapcima koja nastaje zbog prekomernog nakupljanja tečnosti u potkožnom sloju kapaka. Zapaljenjski otok (oedema infbmmatorium) nastaje kao posledica povećane vaskularne permeabilnosti. Najčešće je prateća manifestacija nekih oboljenja kapaka (hordeolum, absces, erizipel, ekcem) ili inflamatornih oboljenja u neposrednoj okolini kapaka (dakriocisti-tis, dakrioadenitis, celulitis orbite, sinuzitis). Zapaljenjski otok kapaka obično je jednostran a pored otoka postoji još i hiperemija kože iznad otoka, osećaj toplote i bol. Terapija zapaljenjskog otoka kapaka podrazumeva lečenje osnovnog oboljenja.
Nezapaljenjski (hladan) otok (oedema non-inflammatorium) nastaje kao posledica poremećaja hemodinamskih sila koje deluju na zid kapilara. Javlja se u sklopu nekih sistemskih poremećaja (srce, bubrezi, štitasta žlezda) ili kao alergijska manifestacija (Quinckeov edem). Nezapaljenjski otok kapaka obično je bilateralan i bezbolan a koža iznad otoka je hladna i bleda. Terapija podrazumeva lečenje osnovne bolesti.
Hematom kapaka (haematoma palpebrarum) je izliv i nakupljanje krvi u potkožnom sloju kapaka. Kod hematoma kapaka koža je lividne boje, kapci su zadebljani a njihova pokretljivost ograničena u različitom stepenu. Hematomi kapaka nastaju kao posledica mehaničkih povreda kapaka ili njihove okoline i spontano, kao manifestacija nekih hematoloških oboljenja. Terapija nije potrebna pošto se resorbuju spontano i bez posledica za 10-15 dana. Poseban klinički značaj ima obostrani hematom kapaka („znak naočara”) koji se javlja 24-48 časova posle povrede glave, kada može ukazivati na postojanje preloma baze lobanje.