Blefaritis (zapaljenje očnih kapaka)

Blefaritis je hronično zapaljenje rubova kapaka. Iako je ovo jedno od najčešćih oboljenja u oftalmološkoj praksi, njegova patogeneza još uvek nije dovoljno poznata. Isto tako, ne postoji jedinstveno usvojena nomenklatura i kalsifikacija blefaritisa što znatno otežava njihovo razmatranje. Ako se kao kriterijum za podelu blefaritisa uzme njihova lokalizacija, onda se svi blefaritisi mogu podeliti u dve grupe: (1) prednji blefaritis i (2) zadnji blefaritis. Ukoliko bi se kaokreterijum za podelu blefaritisa koristila njihova etiologija, tada bi sve blefaritise mogli razvrstati u tri grupe: (1) stafilokokni, (2) sebo­roični i (3) mešoviti (stafilokokni blefaritis na seboroičnoj osnovi).

Prednji blefaritis [blepharitis anterior) je bilateralno zapaljenje prednje ivice rubova kapaka hroničnog toka. Zavisno od uzročnika zapaljenja, mogu se razlikovati tri modaliteta ovog oboljenja: stafi­lokokni, seboroični i mešoviti blefaritis.

Bolesnici sa blefaritisom imaju osećaj peckanja i žarenja u očima, svrab umerenog intenziteta, fotofobiju i pojačano lučenje suza. Prednja ivica rubova kapaka je zadebljana i hiperemična sa mestimično dilatiranim i izvijuganim krvnim sudovima (telean-giektazije). Oko trepavica uočavaju se čvrste i lomljive ljuspice (kolarete) koje poput kragne uokviruju trepavi­ce. Kolarete se formiraju od fibrinskog eksudata sa inflamirane površine i dijagnostički ukazuju na postojanje stafilokokne infekcije. Hiperemična i masna prednja ivica ruba kapaka sa slepljenim trepavicama i ljuspicama meke konzistencije koje se lako skidaju (skvame), raspoređenim po ivici kapaka između trepavica, klinički ukazuju na seboroičnu formu oboljenja (Slika 21). Kombinacija kliničkih znakova za jedan i drugi oblik inflamacije rubova kapaka, označava se kao mešoviti blefaritis (stafilokokna infekcija na seboroičnoj podlozi).

Stafilokokna infekcija na ivici kapaka može da sé proširi i zah­vati folikule trepavica sa pridodatim žlezdama izazivajući folikuli-tis sa formiranjem mikroapscesa. Otvaranjem i pražnjem mikroap-cesa formiraju se kruste. Posle otpadanja ili skidanja krasti, na ivici kapka zaostaju ulceracije dajući površini ruba kapka neravan i iregularan izgled [blepharitis anterior ulcerosa). U ovoj fazi bole­sti dolazi do lakog ispadanja trepavica koje više ne izrastaju (madarosis) i ožiljne deformacije rubova kapaka (tylosis), tako da kapci ne mogu više da se dobro zatvaraju. U kliničkom toku pred­njeg ulcerozog blefaritisa-mogu se uočiti još i depigmentacija tre­pavica (poliosis) i njihov nepravilan rast prema očnoj jabučici (trichiasis). Prednji blefaritis hronična je i teško izlečiva bolest koja ne ugrožava oko i vidnu funkciju. Zbog toga je ublažavanje i po mogućstvu otklanjanje subjektivnih simptoma glavni terapijski cilj.

Terapija prednjeg blefaritisa podrazumeva održavanje higijene ivica kapaka i izbalansiranu lokalnu primenu antibiotika i kortiko-steroida u vidu kapi i masti za oči. Higijena kapaka sprovodi se sva­kodnevnim uklanjanjem skvama, kolareta i toksičnih produkata bakterija sa ivice kapaka bebi štapićem natopljenim komercijalno dostupnim antiseboroičnim šamponom ili 2% rastvorom sode bikarbone. Antibiotsku mast treba koristiti samo kada je u etiologiji blefaritisa dokazano postojanje infekcije (stafilokok) do eradikacije bakterija, a zatim, lečenje nastaviti nekim od kortikosteroida slabi­jeg dejstva (fluorometolon) u cilju smirivanja znakova zapaljenja.