Hiperemija konjunktive (hyperaemia conjunctive)

Hiperemija je stanje pojačane prokrvljenosti konjunktive kada njeni krvni sudovi postaju dilatirani, jače izvijugani, prepunjeni krvlju i lakše uočljivi. HiperemijaJe najčešće znak akutnog zapaljenjskog proce­sa u tkivu konjunktive, ali može biti i odgovor konjunktive na dej-stvo akutnih i hroničnih iritativnih faktora. 

U zavisnosti od toga da li su zahvaćeni arterijski ili venski krvni sudovi konjunktive, hiperemija može biti aktivna i pasivna (staza). Ako se kao kriterijum za razlikovanje hiperemije konjunktive kori­sti njena lokalizacija, tada se mogu razlikovati: (1) konjunktivalna hiperemija, (2) cilijarna hiperemija i (3) mešovita hiperemija. Svaka od navedenih kliničkih formi hiperemije ima veliki praktični značaj u dijagnostici, ne samo ODOijenja KonjunKtive vec i oboljenja rožnjače i prednje uvee [dužica i cilijarno telo), zbog čega je potre­bno njihovo dobro poznavanje i pravilno diferenciranje.

Za razlikovanje i diferencijaciju pojedinih vrsta konjunktivalne hiperemije koriste se sledeći kriterijumi: (1) lokalizacija, (2) boja, (3) vidljivost pojedinačnih krvnih sudova i (4) ponašanje (reakci­ja) hiperemije na ukapavanje u konjunktivalni sakus vazokon-striktornih lekova.

Kliničke karakteristike konjunktivalne hiperemije na osnovu navedenih kriterijuma su: (1) najintenzivnija je na tarzalnoj konjunktivi i postepeno gubi na intenzi­tetu prema prelaznoj bori i očnoj jabučici, tako da je nema u perilimbalnom (perikornealnom) pre-delu, (2) jasno je crvene boje, (3) tok i grananje pojedinačnih krvnih sudova može se pratiti pošto se radi o površnim krvnim sudovima posle ukapavanja vazokonstriktornih lekova u konjunktivalni sakus, ova hiperemija iščezava. Konjunktivalna hiperemija javlja se kao klinički znak inflamatornih oboljenja i nalaz ove hiperemi­je treba da dijagnostički asocirlha konjunktivitis. Za riziku od konjunktivalne hiperemije kada su zahvaćeni samo površni krvni sudovi konjunktive, crvenilo oka može se javi­ti i zbog hiperemije dubokih krvnih sudova koji potiču od prednjih cilijarnih arterija, koje osim konjunktive, učestvuju i u ishrani rož­njače (preko perilimbalnih vaskularnih arkada), dužice i cilijarnog tela. U tom slučaju radi se o cilijarnoj hiperemiji konjunktive.

Kliničke karakteristike cilijarne hiperemjje konjunktive su: (1) loljalizovana je oko limbusa rožnjače zbog čega se još naziva i peri-limbalna ili perikornealna hiperemija boja ove hiperemije je plavičasto-modra (lividna), (3) tok i grananje pojedinačnih krvnih sudova ne mogu se pratiti i (4) ne gubi se posle ukapavanja vazokonstriktora u konjunktivalni sakus. Cilijarna hiperemija konjunktive javlja se kod zapaljenjskih procesa u rožnjači, dužici i cilijarnom telu (kerati-tis, iritis, iridocyclytis) i postojanje ove hiperemije treba uvek shvatiti ozbiljno. Cilijarna hiperemija konjunktive takođe može biti klinički znak akut­nog povećanja intraokularnog pritiska (glaucoma acutum), kada ima izgled zastojne (pasivne) hiperemije.

Pošto su površni i duboki krvni sudovi konjunktive međusobno povezani, to se hiperemija iz jednog vaskularnog spleta može pre-neti i na drugi, u tom slučaju radi se o mešovitoj hiperemiji konjunktive.

Kako mešovita hiperemija konjunktive ima karakteristike i konjunktivalne i cilijarne hiperemije, sa praktične tačke gledišta važno je odrediti primarno ishodište hiperemije odnosno, utvrditi da li se radi o mešovito primarno konjunktivabioj ili mešovito primarno cilijarnoj hiperemiji konjunktive, jer se na taj način dolazi do dijagnostički važnih saznanja u pogledu mesta početka bolesti.