Hronični bakterijski konjunktivitis
Hronični bakterijski konjunktivitis je dugotrajno zapaljenje konjunktive izazvano bakterijama koje se karakteriše raznovrsno izraženom subjektivnom simptomatologijom i relativno oskudnim objektivnim nalazom.
Najčešći izazivači hroničnog bakterijskog konjunktivitisa su: Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Moraxella lacunata, Klebsiella pneumoniae, Serratia marcescens i Escherichia coli.
Bakterijska infekcija konjunktive hroničnog toka može nastati kao posledica nelečenih ili neefikasno lečenih akutnih bakterijskih konjunktivitisa, kao rezultat bakterijske infekcije konjunktive ate-nuiranim sojevima pojedinih bakterija kada dolazi do razvoja blage kliničke slike konjunktivitisa koji dugo traje i kada normalna bakterijska flora konjunktive u uslovima smanjenja opšteg ili lokalnog imuniteta (citostatici, kortikosteroidi, AIDS), poprimi patogenu sposobnost i izazove infekciju konjunktive.
Simptomatologija hroničnog bakterijskog konjunktivitisa raznovrsna je i nekarakteristična. Bolesnici se obično žale na grebanje, pečenje, bockanje, svrab i osećaj stranog tela u očima. Svi ovi simptomi mogu se intenzivirati u večernjim satima, što uz veštačko osvetljenje, bolesnicima stvara problem da normalno gledaju zbog čega često žmirkaju i imaju pospan izgled.
Klinički znaci bolesti malobrojni su i oskudno izraženi. Ektropioniranjem kapaka uočava se da je tarzalna konjunktiva hiperemična i lako zadebljana sa mikröpapilarnom hipertrofijom koja je najbolje izražena na konjunktivi donjeg tarzusa). Konjunktivalna sekrecija je oskudna i po svom karakteru je serozna ili sero-mukozna. Međutim, mnogo češće uočava se beličasti sekret penastog izgleda koji se nakuplja u uglovima otvora kapaka.
Dijagnoza hroničnog bakterijskog konjunktivitisa nije laka i jednostavna pošto klinička slika bolesti nije karakteristična i što različiti uzročnici mogu izazivati identične simptome i promené na konjunktivi. Ukoliko se hronični konjunktivitis bakterijske etiolo-gije javi kao samostalni i izolovani entitet, onda ne bi trebalo da se leci antibioticima.
