Trahom (trachoma)
Trahom (trachoma) je zarazni keratokonjunktivitis hroničnog toka izazvan serotipovima A, B, Ba, i C Chlamidiae trachomiatis. Ova endemska bolest široko je rasprostranjena u zemljama Severne Afrike i Srednjeg istoka, Indiji, zemljama jugoistočne Azije, nekim zemljama Srednje i Južne Amerike i među Aboridžinima u Australiji. Procenjuje se da oko 400-500 miliona ljudi danas boluje od trahoma i da trahom predstavlja najčešći uzrok preventabilnog slepila u savremenom svetu.
Trahom je u endemskoj formi bio dugo prisutan i u severnim krajevima naše zemlje. Međutim, zajedničkom i dobro organizova-nom akcijom zdravstvenih vlasti i oftalmološke službe posle Drugog svetskog rata, trahom je eradiciran a naša zemlja proglašena područjem bez trahoma.
U toku organizovane borbe na suzbijanju trahoma u našoj zemlji izvršena je i prva izolacija evropskog soja izazivača trahoma (Harisijades, 1960). Ovo otkriće potvrđeno je i u humanom eksperimentu izazivanjem trahoma na očima dobrovoljca (Dr Stamenković, oftalmolog).
Trahom je zarazna bolest koja se lako širi. Širenje bolesti odvija se pomoću ciklusa infekcija – reinfekcija koja se ostvaruje direktnim kontaktom sa zaraženim predmetima i sprovođenjem nekih narodnih običaja u zemljama sa endemskim trahomom. Međutim, izgleda da je najznačajniji faktor u ciklusu infekcija -reinfekcija u širenju trahoma obična muva.
Akutna trahomna infekcija najčešće se javlja kod dece predškolskog i školskog uzrasta da bi već u pubertetu bolest ušla u fazu stvaranja ožiljaka i ispoljavanja ozbiljnih komplikacija.
Trahom je hronična bolest koja može trajati mesecima, pa i, godinama što omogućuje da se klinički znaci i simptomi bolesti mogu sistematizovati i ceo tok bolesti podeliti u 4 stadijuma.
I stađijum: Početni trakom (trachoma incipiens). Na hiperemič-noj i zadebljanoj konjunktivi gornjeg tarzusa uočavaju se nezreli folikuli sivkastog izgleda uz postojanje minimalne papilarne hipertrofije. Dijagnostički su najznačajniji folikuli u srednjem delu gornje tarzalne konjunktive pošto se kod drugih folikularnih konjunk-tivitisa na tom mestu obično ne viđaju. Na rožnjači mogu se uočiti nežna subepitelna zamućenja, difuzna punktiformna keratopatija i početna vaskularizacija uz gornji limbus (panus trachomatosus incipiens).
II stadijum: Razvijeni trahom (trachoma floridum). U ovom stadijumu prisutni su svi klinički znaci aktivne bolesti. Očni kapci su otečeni i spušteni (ptosis trachomatosa). Sekrecija je obilna in muko-purulentna zbog čega su kapci ujutru slepljeni sekretom. Na konjunktivi gornjeg tarzusa, pored nezrelih uočavaju se i zreli folikuli koji su krupniji, međusobno nejednake veličine, prljavo-sive boje i meke konzistencije, tako da lako prskaju i pri najmanjem pritisku. Meka konzistencija zrelih folikula potiče od nekroze koja je važan dijagnostički znak za trahom pošto se ne javlja kod drugih folikularnih konjunktivitisa. U daljem toku bolesti, na konjunktivi gornjeg tarzusa javlja se i izražena papilama hipertrofija.
Početne promené na rožnjači postaju intenzivnije a u zoni tra-homnog panusa pojavljuju se subepitelni infiltrati. Sam panus spušta se u vidu zavese prema centru (panus trachomatosus) kada može da prekrije optičku zonu rožnjače i dovede do smanjenja oštrine vida.
III stadijum: Ožiljni trahom (trachoma granulocicatriceum). Za ovaj stadijum bolesti koji može trajati godinama i decenijama karakteristično je da istovremeno postoje i aktivni znaci bolesti (folikuli i papilama hipertrofija) i znaci regresije bolesti čija je glavna manifestacija proces cikatrizacije konjunktive.
IV stadijum: Inaktivni ili sanirani trahom (trachoma sanatum). U ovom stadijumu trahoma nema više znakova aktivne bolesti, a proces cikatrizacije konjunktive i konsolidacija promena na rožnjači definitivno su završeni. Postoje samo posledice preležanog trahoma kao što su: ožiljni entropijum, trihijaza, suvo oko, ožiljna zamućenja rožnjače i smanjenje oštrine vida izraženo u različitom stepenu.
Dijagnoza trahoma postavlja se na osnovu kliničke slike i cito-loškog pregleda ,,scraping-a” konjunktive. Pregledom epitelnih ćelija konjunktive na preparatu obojenom po Giemsa, uočavaju se plavo ili crveno obojene intracitoplazmatske inkluzije koje su najčešće lokalizovane perinuklearno. Citološku sliku trahoma upotpunjuje još i nalaz limfocita, plazmocita i polimorfonuklearnih leu-kocita.
Profilaksa trahoma podrazumeva sprečavanje kontakta sa infektivnim materijalom odnosno sa zaraženim bolesnikom a sprovodi se zdravstvenim prosvećivanjem stanovništva, podizanjem opšte i zdravstvene kulture na viši nivo, poboljšanjem uslova stanovanja i svim drugim merama koje sprečavaju širenje bolesti.
Za uspešno lečenje trahoma sa što manje posledica, posebno je važna sistemska primena antibiotika. Za sistemsku primenu mogu se koristiti tetraciklini u dozi od 250 mg, 4 puta dnevno u trajanju od 2 nedelje ili, doksiciklin u dozi od 100 mg, dva puta dnevno u istom trajanju. Primena tetraciklina kontraindikovana je kod trudnica i dojilja, a kao zamena se u tom slučaju može koristiti eritromicin. Za lečenje trahoma sistemskom primenom samo antibiotika, može se koristiti i azitromicin u jednoj dozi od 1 grama, uz ograničenje da ga ne treba primenjivati kod trudnica i dojilja.
Masovno lečenje trahoma u endemskim područjima može se sprovoditi lokalnom aplikacijom 1% tetraciklinske masti, 2 puta dnevno u trajanju 2-3 meseca (kontinuirani način lečenja) ili, aplikacijom 1% tetraciklinske masti, dva puta dnevno, 5 uzastopnih dana mesečno u toku 6 uzastopnih meseci (intermitentni način lečenja).