nog tonometra kada se dezinfekcija ovog aparata ne sprovodi na adekvatan način.

Inkubacioni period za ovu bolest iznosi 4-10 dana, a virus se zadržava u tkivu konjunktive još 12-14 dana posle početka bolesti, kada je oboleli kontagiozan za okolinu.

Epidemijski keratokonjunktivitis počinje naglo, osećajem gre-banja i stranog tela u oku, iritacijom u vidu pečenja i pojačanim suzenjem, najčešće na jednom oku, da bi se posle nekoliko dana isti simptomi pojavili i na drugom oku (autoinokulacija).

Od kliničkih znakova bolesti prisutni su edem očnih kapaka, blefarospazam, fotofobija i epifora. Konjunktiva je hiperemična sa mnoštvom foliku-la najbolje izraženim u donjem forniksu konjunk­tive (Slika 18]. Pored hiperemije konjunktive i folikula, postoji još i serozna eksudacija, hemoza i petehijalne subkonjunktivalne hemoragije. Preaurikularne limnfe žlezde su uvećane i bolno osetljive, a moguća je i pojava pseudomembrana. Ove pseudomembrane ne treba mehanički uklanjati pošto posle njihovog uklanjanja može doći do stvaranja priraslica (Symblepharon).

Nekoliko dana posle pojave prvih simptoma i znakova boleti, na rožnjači se pojavljuje difuzni punktiformni keratitis u vidu belih tačkastih infiltrata lokalizovanih u epitelu rožnjače. Ovi infiltrati mogu perzistirati 2-3 nedelje i povući se istovremeno sa promena-ma na konjunktivi ili, posle 7-10 dana transformi-sati se u subepitelne infiltrate rožnjače. Subepitelni infiltrati rožnjače su kružne beličaste formacije lokalizovane u nivou Bowmanovog sloja i u povr­šnoj stromi rožnjače. Sastoje se pretežno od limfocita i predstavljaju imunski odgovor strö­me na antigene adenovirusa prisutnih u rožnjači. Oni se u prošeku resorbuju za oko mesec dana, a samo izuzetno mogu perzistirati i više meseci uti­čući negativno na providnost rožnjače.

Dijagnoza epidemijskog keratokonjunktivitisa postavlja se na osnovu pozitivnih epidemioloških podataka i kliničke slike bolesti a potvrđuje izola­cijom virusa (PCR) ili gajenjem virusa u kulturi tkiva.

Epidemijski keratokonjunktivitis je samoizlečiva bolest i zbog toga aktivno lečenje nije potrebno. Potrebno je samo dobro spro-voditi higijenu inficiranog oka čestim ispiranjem fiziološkim rastvorom ili pomoću 3% rastvora borne kiseline. U slučaju poja­ve subepitelnih infiltrata na rožnjači, opravdana je lokalna aplika­cija kortikosteroida (1% Prednisolone) kako bi se prekinula imun-ska reakcija i ubrzala resorpcija infiltrata. ‘

Epidemijski keratokonjunktivitis je visoko kontagiozna zaraz­na bolest koja se epidemijski širi. Zbog toga pojava svakog novog slučaja ove bolesti nalaže ozbiljno sprovođenje protiv epidemij

. Protiv epidemijske mere podrazumevaju: prestanak merenja intraokularnog pritiska dok epidemija traje, detaljno pranje i dezinfekciju svih aparata i instrumenata koji su bili u kontaktu sa inficiranom osobom, često i detaljno pranje i dezinfekcija ruku zdravstvenog osoblja i detaljno informisanje bolesnika o prirodi bolesti i putevima širenja infekcije.

Bolesnici koji boluju od epidemijskog keratokonjunktivitisa zarazni su u toku prve dve nedelje bolesti i tada mogu biti izvor infekcije za okolinu. Zbog toga im u tom vremenskom periodu ne treba zakazivati česte kontrolne preglede a povratak na posao dozvoliti posle tri nedelje.