Vernalni konjunktivitis (conjunctivitis vernalis)

Vernaini konjunktivitis (conjunctivitis vernalis) je hronično, bila-telarno i recidivirajuće zapaljenje konjunktive koje se javlja kod predisponiranih osoba atopijske konstitucije. Ovaj konjunktivitis je oboljenje sezonskog karaktera koje počinje u proleće (prolećni katar vežnjače) i traje sve do kraja leta i početka jeseni, kada se intenzitet simptoma smanjuje, da bi tokom zime bolest ušla u svoju asimptomatsku fazu.

Od vernalnog konjunktivitisa oboljevaju pretežno muška deca uzrasta od 4 do 15 godina. Sa uzrastom deteta, intenzitet simpto­ma se postepeno smanjuje, da bi u pubertetu bolest sasvim pre­stala. Ukoliko je terapija vernalnog konjunktivitisa bila pravilno sprovođena, bolest prolazi bez ikakvih posledica, uprkos višego­dišnjem trajanju. Vernaini konjunktivitis je bolest toplog klimat­skog područja, tako da se dosta često sreće i u našoj sredini.

Dominantni simptomi bolesti su svrab i fotofobija. Pored toga, bolesnici se često žale još i na pojačano lučenje suza, peckanje, ose-ćaj stranog tela u očima i postojanje obilne mukozne sekrecije.

Vernaini konjunktivitis može se ispoljiti u svoja dva klinička oblika: (1) palpebralni oblik i (2) limbalni oblik.

Palpebralni oblik bolesti lokalizuje se pretežno na konjunktivi gornjeg tarzusa (kapka). Konjunktiva je hiperemi-čna i zadebljana zbog infiltracije zapaljenjskim i imunokompetentnim ćelijama, sa izraženom papi-larnom hipertrofijom koja konjunktivi daje somo-tasti izgled. Tokom vremena, konjunktivalne papi­le se uvećavaju, postaju zaravnjenje i međusobno odvojene uzanim prostorom, dajući konjunktivi gornjeg kapka izgled „turske kaldrme” (Slika 20). U daljem toku bolesti konjunktiva dobija mlečno-beličasti izgled zbog zadebljanja epitela i hijaline degeneracije u subkonjunktivalnom prostoru.

Limbalni oblik vernalnog konjunktivitisa karakteriše postojanje na limbusu rožnjače beli-často-ružičastih čvorića mesnatog izgleda i zara-vnjene površine za koje se često koristi i naziv „limbalne papile” (Slika 21).

Klinička slika i klinički tok vernalnog konjunkti­vitisa ne isključuju istovremeno postojanje patolo­ških promena karakterističnih i za palpelbarni i za limbalni oblik bolesti. U tom slučaju, može se govo­riti o mešovitom obliku vernalnog konjunktiviti­sa.

U kliničkom toku vernalnog konjunktivitisa, često dolazi i do promena na roznjaci. Promené na roznjaci koje se javljaju u toku ovog    Umbalne papile konjunktivitisa su: (1) punktiformna epitelijalna keratopatija, (2)

površne ulceracije rožnjače, (3) formiranje fibrinsko-mucinskih plakova na mestu dugo perzistirajućih defekata rožnjače i (4) depoziti na periferiji rožnjače bledo-voštanog izgleda (pseudogerontoxon).

Relativno česta pojava kornealnih manifestacija u toku vernalnog konjunktivitisa opravdava često korišćen naziv – kera to Conjuncti­vitis vernalis koji je mnogo adekvatniji kada je u pitanju ova bolest

Dijagnoza vernalnog konjunktivitisa postavlja se na osnovu pedantno uzete anamneze, prepoznatljive kliničke slike i nalaza eozinofila i eozinofilnih granula u „scrapingu” konjunktive.

Izlečenje vernalnog konjunktivitisa postiže se identifikacijom odgovornog alergena i desenzibilizacijom organizma što je vrlo teško postići pošto veliki broj alergena može biti odgovoran za nastanak alergijske reakcije.

Smirivanje simptoma bolesti efikasno se može postići lokalnom primenom antihistaminika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Međutim, centralno mesto u terapiji vernalnog konjunktivitisa pri­pada lokalnoj primeni stabilizatora membrane mastocita (Dinatrijum chromoglycate, Lodoxamide) čiji je terapijski efekat impozantan, a primena moguća u toku dužeg vremenskog perioda bez neželjenih efekata. Primena kortikosteroida rezervisana je samo za teške kliničke forme ove bolesti i za ograničeni vremenski period.