Vernalni konjunktivitis (conjunctivitis vernalis)
Vernaini konjunktivitis (conjunctivitis vernalis) je hronično, bila-telarno i recidivirajuće zapaljenje konjunktive koje se javlja kod predisponiranih osoba atopijske konstitucije. Ovaj konjunktivitis je oboljenje sezonskog karaktera koje počinje u proleće (prolećni katar vežnjače) i traje sve do kraja leta i početka jeseni, kada se intenzitet simptoma smanjuje, da bi tokom zime bolest ušla u svoju asimptomatsku fazu.
Od vernalnog konjunktivitisa oboljevaju pretežno muška deca uzrasta od 4 do 15 godina. Sa uzrastom deteta, intenzitet simptoma se postepeno smanjuje, da bi u pubertetu bolest sasvim prestala. Ukoliko je terapija vernalnog konjunktivitisa bila pravilno sprovođena, bolest prolazi bez ikakvih posledica, uprkos višegodišnjem trajanju. Vernaini konjunktivitis je bolest toplog klimatskog područja, tako da se dosta često sreće i u našoj sredini.
Dominantni simptomi bolesti su svrab i fotofobija. Pored toga, bolesnici se često žale još i na pojačano lučenje suza, peckanje, ose-ćaj stranog tela u očima i postojanje obilne mukozne sekrecije.
Vernaini konjunktivitis može se ispoljiti u svoja dva klinička oblika: (1) palpebralni oblik i (2) limbalni oblik.
Palpebralni oblik bolesti lokalizuje se pretežno na konjunktivi gornjeg tarzusa (kapka). Konjunktiva je hiperemi-čna i zadebljana zbog infiltracije zapaljenjskim i imunokompetentnim ćelijama, sa izraženom papi-larnom hipertrofijom koja konjunktivi daje somo-tasti izgled. Tokom vremena, konjunktivalne papile se uvećavaju, postaju zaravnjenje i međusobno odvojene uzanim prostorom, dajući konjunktivi gornjeg kapka izgled „turske kaldrme” (Slika 20). U daljem toku bolesti konjunktiva dobija mlečno-beličasti izgled zbog zadebljanja epitela i hijaline degeneracije u subkonjunktivalnom prostoru.
Limbalni oblik vernalnog konjunktivitisa karakteriše postojanje na limbusu rožnjače beli-často-ružičastih čvorića mesnatog izgleda i zara-vnjene površine za koje se često koristi i naziv „limbalne papile” (Slika 21).
Klinička slika i klinički tok vernalnog konjunktivitisa ne isključuju istovremeno postojanje patoloških promena karakterističnih i za palpelbarni i za limbalni oblik bolesti. U tom slučaju, može se govoriti o mešovitom obliku vernalnog konjunktivitisa.
U kliničkom toku vernalnog konjunktivitisa, često dolazi i do promena na roznjaci. Promené na roznjaci koje se javljaju u toku ovog Umbalne papile konjunktivitisa su: (1) punktiformna epitelijalna keratopatija, (2)
površne ulceracije rožnjače, (3) formiranje fibrinsko-mucinskih plakova na mestu dugo perzistirajućih defekata rožnjače i (4) depoziti na periferiji rožnjače bledo-voštanog izgleda (pseudogerontoxon).
Relativno česta pojava kornealnih manifestacija u toku vernalnog konjunktivitisa opravdava često korišćen naziv – kera to Conjunctivitis vernalis koji je mnogo adekvatniji kada je u pitanju ova bolest
Dijagnoza vernalnog konjunktivitisa postavlja se na osnovu pedantno uzete anamneze, prepoznatljive kliničke slike i nalaza eozinofila i eozinofilnih granula u „scrapingu” konjunktive.
Izlečenje vernalnog konjunktivitisa postiže se identifikacijom odgovornog alergena i desenzibilizacijom organizma što je vrlo teško postići pošto veliki broj alergena može biti odgovoran za nastanak alergijske reakcije.
Smirivanje simptoma bolesti efikasno se može postići lokalnom primenom antihistaminika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Međutim, centralno mesto u terapiji vernalnog konjunktivitisa pripada lokalnoj primeni stabilizatora membrane mastocita (Dinatrijum chromoglycate, Lodoxamide) čiji je terapijski efekat impozantan, a primena moguća u toku dužeg vremenskog perioda bez neželjenih efekata. Primena kortikosteroida rezervisana je samo za teške kliničke forme ove bolesti i za ograničeni vremenski period.
