Vežnjača (conjunctiva)

Vežnjača (conjunctiva) je tanka, providna i vaskularizovana mukozna membrana koja oblaže unutrašnju stranu očnih kapaka i prednju stranu očne jabučice izuzev rožnjače Prelazeći sa unutrašnje strane kapaka na prednju stranu očne jabučice, konjunktiva se presavija i formira gornju i donju prelaznu boru (conjunctiva fornicis superioris et inferioris).

Deo konjunktive koji oblaže unutrašnju stranu gornjeg i donjeg očnog kapka naziva se konjunktiva kapaka ili tarzalna konjunktiva (conjunctiva palpebrae s. tarsi). Ona je čvrsto srasla za tarzus, tako da ispod nje nema rastresitog vezivnog tkiva.

Konjunktiva prelaznih bora (conjunctiva fornicis superioris et inferioris) slobodna je i nezategnuta što omogućuje pokretanje očnih jabučica u svim pravcima pogleda. Ispod konjunktive forni-ksa nalazi se značajna količina rastresitog vezivnog i limfoidnog tkiva i to, više u donjem nego u gornjem forniksu.

Bulbarna konjunktiva (conjunctiva bulbi) nešto je tanja i providna,tako da se ispod nje lako provide subkonjunktivabii i episkleralni krvni sudovi. Od forniksa pa sve do blizu limbusa rožnjače, ona je pokretna zahvaljujući postojanju rastresitog vezivnog tkwa. Prisustvo rastresi­tog vezivnog tkiva i pokretljivost konjunktive forniksa i bulbarne konjunktive od velikog su praktičnog značaja kada je u pitanju subko-njunktivalna aplikacija (ubrizgavanje) nekih lekova.

Deo konjunktive je i polumesečasti nabor (plica semilunaris) koji predstavlja rudimentarni treći očni kapak, kao i suzna bradavica (carúncula lacrimalis) koja se nalazi u suznom jezercetu (lacus lacri-malis) u unutrašt^m uglu otvora kapaka

). U konjunktivalnoj kesici nalazi se minimalna količina suza koja omogućuje kontinuirano vlaženje epitela konjunktive i rožnjače što je bitan uslov za održavanje funkcije ovih struktura.

Konjunktiva se sastoji od višeslojnog epitela bez orožavanja i strome (substantia propria) međusobno odvojenih bazalnom membranom. Debljina i struktura epitela konjunktive razlikuju se na pojedinim njenim delovima. Epitel tarzalne konjunktive sastoji se od tri do pet slojeva ćelija, za razliku od epitela bulbarne konjunktive koji sadrži šest do devet slojeva ćelija. U epitelu konjunktive nalaze se još i peharaste ćelije koje produkuju i luče mucin koji ulazi u sastav prekornealnog suznog filma, v Zona bazalne membrane konjunktive u normalnim uslovima ne pokazuje imunohemijsku reaktivnost na imunoglobuline, kompo­nente komplementa i albumin, što može imati praktični značaj u dijagnostici nekih oboljenja konjunktive.

Stroma [substantia propria) konjunktive sastoji se od bogato vaskularizovanog vezivnog tkiva, elastičnih vlakana i limfoidnog tkiva. Adenoidni površni sloj strome konjunktive nije razvijen do trećeg meseca života, zbog čega deca do tog uzrasta nemaju spo­sobnost da razvijaju i ispolje folikularnu konjunktivalnu reakciju (folikuli) u toku oboljenja konjunktive. U dubljim slojevima strome (substantia propria) konjunktive gornjeg forniksa smeštene su akcesorne Krauseove i VVolfringove suzne žlezde koje svojom sekretornom aktivnošću obezbeđuju bazalnu sekreciju suza.

Arterijska vaskularizacija konjunktive potiče iz dva izvora. Konjunktivu kapaka i prelaznih bora kao i najveći deo bulbarne konjunktive, sve do na 3-4 mm od limbusa rožnjače, ishranjuju zadnje konjunktivalne arterije (aa.conjunctivales posteriores) koje dolaze iz gornjeg i donjeg palpebralhog luka (arcus palpebralis superioris et inferioris). Kružno područje bulbarne konjunktive oko limbusa rožnjače širine 3-4 mm dobija arterijsku vaskulariza-ciju’iz prednjih konjunktivalnih arterija (aa.conjunctivales anterio-res) koje potiču od prednjih cilijarnih arterija (aa. ciliares anterio-res). Prednje i zadnje konjunktivalne arterije (aa.conjunctivales anteriores et posteriores) su u neposrednoj blizini limbusa rož­njače međusobno povezane anastomozama, formirajući tako peri-kornealni arterijski splet koji je povezan sa velikim arterijskim prstenom dužice (circulus arteriosus iridis major).

Vensku krv iz predela konjunktive odvode konjunktivalne vene (vv.conjunctivales) koje se preko kapačnih i cilijarnih vena ulivaju u gornju i donju oftalmičnu venu (v.ophthalmica superior et infe-rior). Limfni sudovi se preko limfne mreže gornjeg i donjeg kapka Ulivaju u preaurikularne i submandibularne limfne žlezde. Zbog toga se u kliničkoj slici nekih inflamatornih oboljenja konjunktive timfadenopatija javlja kao relativno čest klinički znak 

Senzitivnu inervaciju spoljašnjeg delà konjunktive obezbeđuje n. lacrimalis a njenog medijalnog delà, n. supraorbital i n. infra-trochlearis. Uzano kružno područje bulbarne konjunktive oko lim-busa rožnjače, inervišu dugi cilijarni nervi (nn.ciliares longi).

Konjunktiva je struktura koja je relativno dobro zaštićena od moguće infekcije. Permanentno čišćenje površine oka koje se ostvaruje treptanjem, prisustvo u suzama lizozima, laktoferina i drugih antimikrobnih faktora, kao i migracija antitela i zapaljenj-skih ćelija iz subkonjunktivalnog limfoidnog sloja i sistemske cir­kulacije, doprinose svi zajedno, efikasnoj odbrani konjunktive od infekcije.

Isto tako, konjunktiva kao i sve sluznice ima svoju bakterijsku floru koja takođe doprinosi ostvarivanju njene odbrambene funk­cije. Na površini konjunktive prisutni su u visokom procentu Staphylococcus epidermidis i aerobni difteroidi, a dosta često mogu se naći i Staphylococcus aureus i Streptococcus viridans.

Fiziološka uloga konjunktive kao strukture pomoćnog aparata oka mnogostruka je i sastoji se u sledećem: (1) konjunktiva (vež-njača) povezuje očne kapke sa očnom jabučicom tako da kapci naležu na očnu jabučicu i nesmetano se pokreću (klize) po površi­ni očne jabučice obavljajući funkciju treptanja (Slika 1), (2) pored toga što predstavlja efikasnu barijeru od infekcije, štiti oko i od drugih štetnih faktora iz spoljašnje sredine, (3) svojim akscesor-nim suznim žlezdama obezbeđuje bazalnu sekreciju suza koja je dovoljna za vlaženje konjunktive i rožnjače u normalnim uslovima, (4) peharaste ćelije konjunktive produkuju i luče mucin bez kojeg nije moguće formiranje prekornealnog suznog filma i (5) kada dođe do gubitka epitela rožnjače na čitavoj njenoj površini, omo­gućuje epitelizaciju rožnjače prerastanjem svoga epitela i njego­vom transdiferencijacijom u nov epitel rožnjače.