Episcteritis i scleritis

Površna zapaljenja beonjače episkleritis i duboka skleritis mogu biti izazvana različitim en­ološkim faktorima, mada im pravi uzrok često ostaje neotkriven.

Episkleritis je ograničeno zapaljenje episklere (vezivno tkivo između vežnjače i beonjače). Mnogo je češći od skleritisa. Često mu je uzrok nepoznat ali se sreće kod nekih sistemskih bolesti pre svega vezivnog tkiva. Važno je razlikovati episkleritis od konjunktivitisa i skleritisa. Krvni sudovi vežnjače su površinski a episklere leže nešto dublje, tj. ispod njih. Ako se ukapaju vazo-konstriktorne kapi, konjunktivalna hiperemija će nestati ali ne i episkleralna. Jak bol kod skleritisa jasno pravi razliku u odnosu na episkleritis gde dominira osećaj blagog peckanja. Kortikosteroidi i nestereroidni antiinflamatorni agensi u vidu-kapi imaju povoljan terapijski efekat.

Reumatoidni artritis, polimiozitis, sistemski lupus, Wegenerovu gra-nulomatozu) mada se može javiti i kod herpes zoster oftalmikusa, gihta, tuberkuloze, luesa, Lajmske bolesti (Borreliae) itd.

Skleritis može biti prednji i zadnji u odnosu na ekvator očne jabučice. Prednji skleritis dalje se može podeliti na nodularni, difu-zni i nekrotički. Nekrotički može biti zapaljeftjski ili bez zapaljenja [scleromalatio).

Osnovni simptom skleritisa je bol, koji može biti izuzetno jak Karakteristika skleritisa su česti recidivi. Terapija se zasniva na sistemskoj primeni nesteroidnih antiinflamatornih lekova kod bla­žih i kortikosteroida kod težih skleritisa. Kod najtežih slučajeva daju se ciklosporin A i citostatici. Lokalna terapija! (kapima) kod skleritisa nema efekta.

Staphyloma scierae. To je lokalizovana ektazija tj. izbočenje beonjače nastalo usled njenog istanjenja. Na zadnjem polu očne jabučice nastaje kod visoke kratkovidosti, a u prednjim delovima može se videti kao posledica zapaljenja ili povrede. Praktično nema lečenja. U retkim slučajevima mogu se uraditi neke veoma složene rekonstruktivne hirurške intervencije.