Zadnji uveitis (Uveitis posterior)

Zadnji uveitis je zapaljenje horoidee. Ono je najčešće udruženo sa zapljenjem retine, bilo da se proces proširi sa horoidee na reti-nu ili obrnuto. Zapaljenjskim procesom može da bude zahvaćena i papila vidnog živca kada govorimo o neuroretinitisu.

Zapaljenje krvnih sudova, najčešće vena (periphlebitis retinae) a zatim arterija {periarteritis) može biti segmentno, sekundarno, u predelu ognjišta u horioretini ili periflebitis retine može biti pri­marni u sklopu sistemskih vaskulitisa kao što su sarkoidoza, Wegenerova granulomatoza i dr.

Uveitis posterior može biti, prema patoanatomskom nalazu i kliničkom izgledu promena na očnom dnu:

■   fokalni {granulomatozni) i

■   difuzni (negranulomatozni).

Kao i kod prednjih uveitisa, granulomatozni zadnji uveitis jav­lja se kada postoji patogeni agens u tkivu horioretine.

Fokalni horioretinitis prema lokalizaciji procesa može biti:

■   centralni, ako je uveitično ognjište u makuli;

■   paracentralni, ako je uveitično ognjište blizu makule;

■   jukstapapilarni, ako je uveitično ognjište pored papile vidnog živca i

multifokalni, ako postoji više uveitičnih ognjišta na očnom dnu.

Fokalni horioretinitis može biti:

■     aktivni, odnosno evolutivni (uveitis focalis evolutiva);

■     recidiv fokalnog uveitisa, kada pored ožfljka na očnom dnu r,. postoji svež proces (uveitisfocalis récidivons) i

■     sanirani, ožiljni fokalni uveitis (uveitis focalis sanata).

Subjektivni simptomi kod horioretinitisa zavise od lokalizacije patološkog procesa na očnom dnu. Kod svih zadnjih uveitisa nema crvenila i bolova u oku. Obolelo oko nema zapaljenjski trijas (epi-fora, fotofobija i blefarospazam). Bolovi pri pokretima oka mogu biti kod zapaljenja očnog živca ili zadnjeg skleritisa u kom slučaju je došlo do širenja procesa sa sklere na uveu (sklerouveitis).

Objektivni znaci kod horioretinitisa su: pad vida i promené u vidnom polju.

Pad vida može biti u vidu magle pred očima zbog letećih zamuće-nja u staklastom telu (vitritis) ili u vidu pada centralnog vida i ispada u vidnom polju u zavisnosti od lokalizacije horioretinalnog procesa.

Klinički izgled svežeg horioretinitisa je sivo-žućkasti, nejasno ograničen infiltrat u dubljim slojevima horioretine, dok ožiljni sanirani horioretinitis izgleda kao jasno ograničena više ili manje pigmentovana ili bela promena atrofičnog izgleda, nekada ispunje­na vezivnom proliferacijom.

Retinitis ili retinohoroiditis daje retini zamagljen izgled u pre-delu ognjišta, krvni’ sudovi retine u tom predelu su maskirani. Granica inflamatornog ognjišta je nejasna, krvni sudovi, véifc’u susedstvu su u zapaljenju i prate evoluciju procesa u horioretini. Staklasto telo ispred horioretinalnog procesa je često u celini zamućeno u većem ili manjem stepenu.

Fokalni horioretinitis može biti hemoragičnog tipa (chorioreti­nitis haemorrhagica), kao što je u slučaju histoplazmoze, tuberku­lozne etiologije, toksoplazmoze i dr. Hemoragični oblik horioreti­nitisa nastaje zbog subretinalne, odnosno horoidalne neovaskula-rizacije i fibrovaskularne proliferacije u horioretini.

Komplikacije. Zadnji uveitis praćen je nizom komplikacija, kao što su: cistoidni edem makule, ishemija makule, epiretinalne membra­ne, neovaskularizacija u retini i horoidei, ablacija retine, atrofija papile kao posledica ishemične neuropatije i papilitisa vidnog živca.

Komplikovana, uveitična katarakta može biti komplikacija dugotrajne primene kortikosteroida.

Posebna grupa bolesti horioretine su White-dot sindromi, horiokapilaritisi kod kojih je primarni proces u horiokapilarisu, a zatim se širi i zahvata retinu. White-dot sindromi su:

■    akutna multifokalna pigmentna plakoidna epiteliopatija (AMPPE);

■    serpiginozna horoidopatija;

■    Birdshot retinopatija;

■    punktatna unutrašnja horoidopatija;

■    multifokalni horoiditis sa panuveitisom;

■    sindrom multiplih nestajućih belih tačkica.

Ova grupa bolesti klinički je diferencijalno-dijagnostički pro­blem prema horioretinitisima neinfektivne prirode.