Dijagnostički postupci i terapija kod uveitisa
Postoji više velikih studija ispitivanja etiologije uveitisa. Korišćenjem svih potrebnih laboratorijskih ispitivanja i dopunskih pregleda, prema većini svetskih statistika etiološka dijagnoza vveitisa može se dokazati u 1/3 ispitanih, kod 1/3 je moguća, dok je kod više od 1/3 nepoznata.
U cilju lečenja obolelih koristi se niz dijagnostičkih testova i procedura čiji se odabir pravi posle detaljne anamneze i kliničkog pregleda. Na osnovu anamnestičkih podataka povezano sa kliničkom slikom i anatomskom lokalizacijom uveitičnog procesa vrši se odabir testova. Dijagnostički postupci su:
■ laboratorijska ispitivanja {hematološka, biohemijska i imunološka);
■ radiografska ispitivanja;
■ fluoresceinska angiografija (FA), indocijanin grin angiografija {ICG) i optička koherentna tomografija (OCT);
■ elektrofiziološka ispitivanja i . – ,
■ pregled uzoraka tečnosti i tkiva oka.
Laboratorijski testovi: Imunološki testovi
■ ispitivanje humoralnog imuniteta;
■ ispitivanje ćelijskog imuniteta (funkcija T limfocita);
■ HLA tipizacija.
. Radiografski testovi:
CT medijastinuma; Rtg: pluća, sinusa, zuba, sakroilijačnih zglobova, zglobova kičme i drugih zglobova; NMR; Dopler karotidnih arterija.
Fluoresceinska angiografija (FA); Indocijanin greeh angiografija (ICG); Optička koherentna tomografija (0CT)
Služi za snimanje poprečnih preseka tkiva u visokoj rezoluciji, reda veličine jednog mikrona merenjem vremena kašnjenja eha i intenziteta rasutog ili odbijenog svetla. OCT je veoma korisna metoda za dijagnostiku bolesti makule.
Eho grafija
Ehografija je veoma značajna metoda koja se koristi za dijagnostiku i praćenje patoloških promena na prednjem i zadnjem segmentu oka u slučajevima kada se zbog zamućenja ne može izvršiti korektan pregled.
Elektrofiziološki testovi
■ kompjuterizovano vidno polje (múltipla skleroza);
■ elektroretinografija (M. Harada);
■ elektrookulografija (bolesti pigmentnog epitela);
■ evocirani vidni potencijali (MS).
Ispitivanje uzoraka iz oka
. U dijagnostičke svrhe može se ispitivati punktat očne vodice, staklastog tela i isečak tkiva.
Očna vodica uzima se punkcijom 0,15 do 0,20 ccm. U ovom uzorku rade se sledeća ispitivanja: imunološka, citološka i biohemijska.
Biopsija vežnjače koristi se u dijagnostici sarkoidoze, uzimaju se lezije vežnjače sumnjive na sarkoidne granulóme.
Biopsija uvee veoma je komplikovan postupak i zahteva dobru obučenost hirurga i opremeljenu laboratoriju.
Ispitivanje brisa grla i nosa na bakterije.
Ispitivanje cerebrospinalne tečnosti na prisustvo ćelija.
Ispitivanje postojanja intratekalne produkcije antitela, odnosno oligoklonalni odgovor kod múltiple skleroze.
Lečenje uveitisa
Lečenje uveitisa ima za cilj da zaustavi inflamatorni proces u uvei i spreči ili smanji komplikacije uveitisa koje imaju posledice po vid. Budući da su uveitisi imunološka reakcija u oku na patogene agense (antigene) koji se nalaze u oku ili na distanci, u fokusu, terapija ima za cilj takođe sanaciju fokusa.
Terapija uveitisa zavisi od toga da li je etiologija uveitisa infektivna ili neinfektivna (autoimune prirode).
Infektivne uveitise treba lečiti odgovarajućim antibioticima, anti-virusnim, antigljivičnim i antiparazitarnim lekovima. Oba, infektivni i neinfektivni uveitisi su imunološke bolesti, tako da je terapija:
1. Kortikosteroidi;
■ lokalno (kapi, masti, parabulbarne injekcije);
■ sistemski (tablete, i/m i i/v injekcije i infuzije).
2. Nesteroidni antiflogistici:
■ kapi i tablete.
3. Imunosupresivni i imunomodulatorni lekovi:
■ antimitotici (alkilirajući agensi);
■ antimetaboliti;
Terapija uveitisa zavisi od toga da lì je etiologija uveitisa infektivna ili neinfektivna {autoimunske prirode).
Infektivni i neinfektivni uveitisì su imunološke bolesti, tako da se u terapiji koriste:
– kortikosteroidi;
– nesteroidni antiflogistici;
– imunosupresivni i imunomodu-latorni lekovi;
– kombinacija steroida i imuno-modulatornih lekova.
Infektivne uveitise treba leciti odgovarajućim antibioticima, anti-virusnim, antigljivičnim i antipara-zitarnim lekovima
midrijatrik, nije cikloplegik i koristi se u kombinaciji sa cikloplegicima sa kratkotrajnim dejstvom radi raskidanja zadnjih sinehija.
Lečenje akutnih prednjih uveitisa i recidiva akutnih prednjih uveitisa počinje atropinom sve do potpunog smirivanja uveitičnog procesa, a zatim se terapija nastavlja cikloplegicima sa kratkotrajnim dejstvom kao što su homatropin, tropikamid i ciklopentolat jedanput uveče, jer cikloplegija ometa rad na blizinu. Blage forme uveitisa lece se kratkotrajnim midrijaticima, jedanput uveče.
Za raskidanje stvorenih zadnjih sinehija koristi se kombinacija adrenalina, atropina i prokaina u vidu subkonjunktivalnih injekcija.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi su prirodni ili sintetski preparati kore nadbubrežne žlezde. Oni su najčešći antiflogistični lekovi u terapiji uveitisa, koriste se zbog dejstva na rane i kasne procese zapaljenja. Lokalna primena steroida
Steroid! se daju lokalno kod prednjih uveitisa u vidu kapi, masti i injekcija (periokukrno i subtenonijalno).
Lokalno se daju kapi: Prednisolon acetat 1,0%, Prednisolon phosphat 1,0%, dexamethason phosphat 0,1%, dexamethason alco-hol 0,1%, fluorometholon 0,1% i mast dexamethason 0,1%, uveče.
Kapi se koriste u lečenju prednjih uveitisa. Lečenje akutnih prednjih uveitisa zavisi od težine zapaljenja. U početku lečenja, lek se pri-menjuje veoma frekventno (na 5 minuta u toku 1 sata, na 15 minuta, na 1 sat ili 2 sata) do smirivanja procesa, tj. prvih 7-10 dana. Pored kapi aplicira se i dexamethason mast uveče. Po smirivanju procesa ukapavanje dexamethasona smanjuje se na 6x -♦ 4x -*3x -* lx dnevno -»1 nedeljno.
Midrijatici se koriste u lečenju prednjih uveitisa iz sledećih razloga:
* popuštanje spazma cilijarnog mišića i sfinktera pupile, smirivanje bola;
■ sprečavanje stvaranja zadnjih sinehija;
■ raskidanje stvorenih zadnjih sinehija.
U lečenju uveitisa koriste se midrijatici dugotrajnog i kratkotrajnog dejstva.
Midrijatici dugotrajnog dejstva su: atropin 1% (1-2 nedelje); scopo-lamin 0,25% [1 nedelja). On se koristi ako postoji alergija na atropin.
Midrijatici kratkotrajnog dejstva su: tropikamid 0.5% i 1%; ciklo-pentolat 0.5% i 1%; homatropin 1-2% i fenilefrin 2.5-10%. Fenilefrin je samo midrijatrik, nije cikloplegik i koristi se u kombinaciji sa cikloplegicima sa kratkotrajnim dejstvom radi raskidanja zadnjih sinehija.
Lečenje akutnih prednjih uveitisa i recidiva akutnih prednjih uveitisa počinje atropinom sve do potpunog smirivanja uveitičnog procesa, a zatim se terapija nastavlja cikloplegicima sa kratkotrajnim dejstvom kao što su homatropin, tropikamid i ciklopentolat jedanput uveče, jer cikloplegija ometa rad na blizinu. Blage forme uveitisa lece se kratkotrajnim midrijaticima, jedanput uveče.
Za raskidanje stvorenih zadnjih sinehija koristi se kombinacija adrenalina, atropina i prokaina u vidu subkonjunktivalnih injekcija.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi su prirodni ili sintetski preparati kore nadbubrežne žlezde. Oni su najčešći antiflogistični lekovi u terapiji uveitisa, koriste se zbog dejstva na rane i kasne procese zapaljenja. Lokalna primena steroida
Steroid! se daju lokalno kod prednjih uveitisa u vidu kapi, masti i injekcija (periokukrno i subtenonijalno).
Lokalno se daju kapi: Prednisolon acetat 1,0%, Prednisolon phosphat 1,0%, dexamethason phosphat 0,1%, dexamethason alco-hol 0,1%, fluorometholon 0,1% i mast dexamethason 0,1%, uveče.
Kapi se koriste u lečenju prednjih uveitisa. Lečenje akutnih prednjih uveitisa zavisi od težine zapaljenja. U početku lečenja, lek se pri-menjuje veoma frekventno (na 5 minuta u toku 1 sata, na 15 minuta, na 1 sat ili 2 sata) do smirivanja procesa, tj. prvih 7-10 dana. Pored kapi aplicira se i dexamethason mast uveče. Po smirivanju procesa ukapavanje dexamethasona smanjuje se na 6x -♦ 4x -*3x -* lx dnevno -»1 nedeljno. Teža zapaljenja mogu da traju nedeljama i mese-cima, tako da lečenje treba produžiti do potpunog smirivanja procesa.
Lokalna steroidna terapija u vidu kapi i masti ima efekta kod akutnih i hroničnih evolutivnih prednjih uveitisa.
Kod težih oblika prednjih uveitisa i kao dodatak lokalnoj i sistemskoj terapiji kod rezistentnih oblika prednjih uveitisa, kao i kod intermedijalnih uveitisa, indikovane su periokularne injekcije.
Periokularne injekcije treba da omoguće prodor leka kroz skleru, jer se topikalnom aplikacijom lek resorbuje najvećim delom kroz rožnjaču. Periokularno daje se dexamethason 2 mg, dok se peribul-barno daju depo preparati (triamcinolon acetonid i methylpredniso-lon acetai) 40 mg. Subkonjunktivalna injekcija može se ponoviti svakog dana, a subtenonijalna svakih 15 dana. Obavezno je praćenje intraokularnog pritiska, do čijeg skoka može doći posle davanja sub-konjunktivalnih i parabulbarnih injekcija. Triamcinolon acetonid može da se daje i intravitrealno 2 mg/0,05 ml.
Pre aplikacije injekcije potrebna je anestezija vežnjače koja se postiže ukapavanjem lokalnog anestetika u trajanju od 5 minuta svakog minuta.
Steroidi se daju sistemski kod:
■ težih oblika prednjih uveitisa;
■ zadnjih fokalnih i difuznih uveitisa;
■ vaskulitisa retine i
■ težih oblika intermedijalnih uveitisa.
Sistemski se kortikosteroidi daju per os, intramuskularno i u vidu intravenske infuzije (bolus doze). Per os daju se: prednisolon tbl., dexamethason tbl., betamethason tbl. Intramuskularno mogu se davati methvlprednisolon, (urbason) i dexason.
U intravenskoj infuziji daje se methvlprednisolon. Bolusna doza iznosi 500-1000 mg i može da se ponovi u intervalu od 24 časa, ukupno 3 doze.
Dnevna terapija steroidima je 1 mg/kg telesne mase dnevno i zavisi od težine bolesti. Najčešće, terapija počinje dozom od 60-100 mg dnevno u jednoj jutarnjoj dozi a zatim se doza leka smanjuje za 10 mg svakih 7 dana do doze od 25 mg, da bi se smanjenje doze nastavilo za 5 mg svakih mesec dana do doze od 15 mg, a zatim za 2,5 mg svakih mesec dana do doze od 5 mg dnevno.
Nesteroidni antijhgistici
Nesteroidni antiflogistični lekovi koriste se u terapiji uveitisa i skleritisa kao prateći lekovi uz kortikosteroide. Oni se koriste kod dugotrajnih recidivirajućih prednjih uveitisa naizmenično sa kor-tikosteroidima. Nesteroidni antiflogistici imaju isti terapijski efe-kat kao i kortikosteroidi u lečenju prednjih uveitisa