Endoftalmitis (endophthalmitis)

Endoftalmitis je gnojno zapaljenje uveoretine sa zahvatanjem staklastog tela. Oboljenje je infektivne prirode izazvano bakterija­ma ili gljivicama.

Endoftalmitis može biti endogeni (metastatski) ili egzogeni [postoperativni ili posttraumatski).

Egzogeni endoftalmitis može se javiti u dva oblika:

1. rani akutni postoperativni endoftalmitis i
2. kasni i hronični postoperativni endoftalmitis.

Rani akutni postoperativni endoftalmitis

Rani akutni postoperativni endoftalmitis je retka komplikacija operacija na oku (1-1000 operisanih). Uzročnici su:

a) bakterije: koagulaza negativne koke [Staphylococcus epidermi-dis), gram pozitivne stafilokoke [Staphylococcus arueus), gram nega­tivni mikroorganizmi (Pseudomonas aeruginosa, Proteus vulgaris).

Izvor infekcijae:

1. Bakterijska flora konjunktivalnog sakusa;
2. Bakterijska flora hirurga i osoblja. Klinička slika:

Klinička slika ranog akutnog postoperativnog endoftalmitisa je: 1. jak bol u oku, 2. izraženi pad vida, 3. edem kapaka, 4. hemoza vežnjače, 5. purulentna sekrecija, 6. infiltrati na rožnjači, 7. odsu­stvo crvenog refleksa i 8. hipopion.

Kasni kronični endoftalmitis

On se javlja 4 nedelje i više godina, najčešće 9 meseci posle ope-racjie. Uzročnici su zarobljeni u sočivnoj kesici posle operacije katarakte. Najčešći uzročnici su: Staphylococcus epidermidis, Actinomyces israeli, Corynebacterium species, Propionibacterium acnes [beli plakovi na sočivnoj kapsuli perifernog dela).

Simptomi endoftalmitisa su blagi.

Lečenje endoftalmitisa

Lečenje endoftalmitisa sastoji se u primeni:

a)   antibiotika {lokalno i sistemski) i

b)  kortikosteroida

Prevencija endoftalmitisa

Endoftalmitis se može prevenirati. Prevencija obuhvata:

■    sterilnost sale i osoba koje učestvuju u izvođenju hirurških intervencija;

■    povidon jodid 5% u konjunktivalni sakus pre i posle operacije;