Endoftalmitis (endophthalmitis)
Endoftalmitis je gnojno zapaljenje uveoretine sa zahvatanjem staklastog tela. Oboljenje je infektivne prirode izazvano bakterijama ili gljivicama.
Endoftalmitis može biti endogeni (metastatski) ili egzogeni [postoperativni ili posttraumatski).
Egzogeni endoftalmitis može se javiti u dva oblika:
- rani akutni postoperativni endoftalmitis i
- kasni i hronični postoperativni endoftalmitis.
Rani akutni postoperativni endoftalmitis
Rani akutni postoperativni endoftalmitis je retka komplikacija operacija na oku (1-1000 operisanih). Uzročnici su:
a) bakterije: koagulaza negativne koke [Staphylococcus epidermi-dis), gram pozitivne stafilokoke [Staphylococcus arueus), gram negativni mikroorganizmi (Pseudomonas aeruginosa, Proteus vulgaris).
Izvor infekcijae:
- Bakterijska flora konjunktivalnog sakusa;
- Bakterijska flora hirurga i osoblja. Klinička slika:
Klinička slika ranog akutnog postoperativnog endoftalmitisa je: 1. jak bol u oku, 2. izraženi pad vida, 3. edem kapaka, 4. hemoza vežnjače, 5. purulentna sekrecija, 6. infiltrati na rožnjači, 7. odsustvo crvenog refleksa i 8. hipopion.
Kasni kronični endoftalmitis
On se javlja 4 nedelje i više godina, najčešće 9 meseci posle ope-racjie. Uzročnici su zarobljeni u sočivnoj kesici posle operacije katarakte. Najčešći uzročnici su: Staphylococcus epidermidis, Actinomyces israeli, Corynebacterium species, Propionibacterium acnes [beli plakovi na sočivnoj kapsuli perifernog dela).
Simptomi endoftalmitisa su blagi.
Lečenje endoftalmitisa
Lečenje endoftalmitisa sastoji se u primeni:
a) antibiotika {lokalno i sistemski) i
b) kortikosteroida
Prevencija endoftalmitisa
Endoftalmitis se može prevenirati. Prevencija obuhvata:
■ sterilnost sale i osoba koje učestvuju u izvođenju hirurških intervencija;
■ povidon jodid 5% u konjunktivalni sakus pre i posle operacije;