Prednji uveitis (Uveitis anterior)

Prednji uveitis je zapaljenje dužice i cilijarnog tela.

Klinički simptomi prednjeg uveitisa

Simptomi akutnog difuznog prednjeg uveitisa su bol u dubini oka, cilijarna, (perilimbalna) hiperemija, bolesnicima smeta svet-lost i imaju nejasan, maglovit vid.

Hronični prednji difuzni i granulomatozni uveitisi mogu da budu asimptomatski ili sa blagim crvenilom oka, bez bolova i fotofobije, kao što je u slučajevima juvenilnog idiopatskog artritisa i sarkoidoze.

Klinički znaci prednjeg uveitisa su:

■    cilijarna hiperemija;

■    Tvndallov fenomen;

■    ćelijski elementi u očnoj vodici;

■    precipitati na endotelu rožnjače;

■    ćelijski elementi u staklastom telu;

■    čvorići na dužici i dr.

Cilijarna hiperemija nastaje zbog kongestije krvnih sudova cilijar­nog tela. Ona je homogena i ne iščezava na ukapavanje adrenalina. Cilijarna hiperemija povlači se sa smirivanjem akutnog procesa.

Ćelijski elementi – aktivnost i stepen zapaljenja kod prednjeg uveitisa može se proceniti na osnovu prisustva ćelijskih elemena­ta i proteina u tečnosti prednje očne komore [Tyndallov fenomen). Tvndallov fenomen nastaje usled rasipanja svetlosti a zbog prisu­stva proteina u tečnosti prednje očne komore. Proteinoza očne vodice nastaje zbog narušavanja hematookularne barijere na nivou cilijarnog tela i dužice. Tvndallov fenomen nije pokazatelj inflamacije i može se stepenovati od blagog (+1), umerenog (+2], izraženog (+3) i intenzivnog sa prisustvom fibrina (+4). Tvndallov fenomen se stepenuje aproksimativno, mada može i da’se meri tin-dalometrom. Tvndallov fenomen i ćelije u tečnosti prednje očne komore mogu da se vide na biomikroskopu sa procepnom lam­pom, korišćenjem intenzivnog uzanog svetlosnog preseka.

Ćelije u prednjoj očnoj komori mogu da se stepenuju od 1 do 5 u zavisnosti od broja ćelija u svetlosnom preseku. Ćelijski elemen­ti su znak zapaljenja uvee.

Kretanje čestica u tečnosti prednje očne komore nastaje zbog stalne cirkulacije očne vodice iz zadnje očne komore kroz zenični predeo u prednju očnu komoru. U prednjoj očnoj komori, zbog temperaturnih razlika između dužice i rožnjače, kretanje čestica se obavlja ispred dužice odozdo naviše a iza rožnjače odozgo naniže. Očna vodica zatim otiče kroz ugao prednje očne komore u trabe-kularni sistem a onda u vensku cirkulaciju.

Orošenje i precipitati na endotelu rožnjače nalaze se na endote­lu ispod horizontalne linije. Orošenje može biti u vidu vertikalne linije od centra prema 6 h (Tiirckova linija), dok su precipitati ista-loženi u vidu trougla sa vrhom okrenutim ka centru rožnjače, a 

precipitati nalaze se na bazi trougla. Orošenje i precipitati sastav­ljeni su od ćelija i proteina iz krvnih sudova dužice i cilijarnog tela.

Izgled precipitata je različit Precipitati mogu biti srednje veličine, veliki, svezi i stari. Kod većine prednjih uveitisa precipitati su srednje veličine. Krupni, slaninasti precipitati, masnog, voštanog izgleda kao kapi svece stvaraju se kod granulomatoznih prednjih uveitisa.

Stari precipitati su izreckanih ivica, bleđi ili pigmentovani i kada se povuku ostavljaju zamućenja na endotelu {precipitati descemeta). Ovakvi precipitati su znakhroniciteta. Raspored precipitata ne mora da bude ispod horizontalne linije. Difuzni precipitati iznad horizon­talne linije ukazuju na povećani intraokularni pritisak u toku akut­nog prednjeg uveitisa. Difuzni precipitati koji se rano pigmentuju, povećani intraokularni pritisak i sektorasta atrofija dužice patogno-monični su za varičela-zoster prednji uveitis praćen trabekulitisom. Difuzni precipitati mogu da se vide i kod Fuchsove uveopatije.

Znaci prednjih uveitisa granulomatoznog tipa su pored eksuda-cije u tečnosti prednje očne komore i čvorići na dužici. Oni mogu da se formiraju na pupilarnoj ivici [Koeppeovi čvorići) ili na dužici, dalje od pupilarne ivice [Busacca čvorići). Čvorići su granulomato-zni infiltrati u dužici.

Akutni prednji uveitisi karakterišu se i uzanom ženicom, mio-zom, koja nastaje zbog kongestije dužice i spazma cilijarnog miši­ća i sfinktera dužice. Zenica može da bude uzana zbog stvaranja priraslica između zenične ivice dužice i sočiva [synechiae posterio-res). Zadnje sinehije predstavljaju komplikaciju prednjeg uveitisa i znak su hroniciteta.

Prema vrsti eksudacije u tečnosti prednje očne Komore prednji uveitisi mogu biti:

■    serozn i [uveitis an terior serosa) ;

■    serofibrinozni [uveitis anterior serofibrinosa);

■    fibrinopurulentni [uveitis anteriorfibrinopurulenta)

Prednji uveitis može biti praćen promenom intraokularnog pri­tiska. Kod akutnih prednjih uveitisa, zbog narušavanja hematoo-kularne barijere i prisustva sastojaka krvi, fibrina i ćelija, može doći do povećanja intraokularnog pritiska, kada govorimo o hiper-tenzivnom prednjem uveitisu (uveitis anterior hypertensiva). Hipertenzivni uveitis najčešće se javlja kod virusnih prednjih uvei­tisa (VZV uveitis) zbog trabekulitisa.
Pored nalaza na prednjem segmentu oka, kod prednjih uveitisa sa izraženim zapaljenjem cilijarnog tela, mogu se javiti zamućenja u prednjim partijama staklastog tela (opacitates in corporis vitrei).

Komplikacije uveitisa na prednjem segmentu oka

Komplikacije prednjih uveitisa mogu biti na prednjem i na zadnjem segmentu oka.

Komplikacije uveitisa na prednjem segmentu oka su:

■    pojasna degeneracija rožnjače;

■    priraslice između dužice i sočiva;

■    sekundarni glaukom;

■    komplikovana uveitična katarakta i dr.

Pojasna degeneracija rožnjače (band keratopathy) javlja se naj­češće kod jRA i skoro da predstavlja deo kliničke slike. Ova dege­neracija nastaje zbog taloženja kalcijuma u nivou Bowmanove membrane, u otvoru kapaka, odvojeno od limbusa svetlom zonom. Uklanja se iz funkcionalnih i estetskih razloga otapanjem kalciju­ma pomoću EDTA (etilen diaminotetrasirčetna kiselina).

Zadnje sinehije (synechiae posteriores) nastaju kod akutnih serofi-brinoznih iridociklitisa umerenih i teških oblika. Priraslice mogu da se pokidaju midrijaticima. Ako priraslice ostanu, ženica je nepravil­nog oblika i deformisana. Posle kidanja zadnjih sinehija na sočivu može da ostane iris pigment i ostaci dužičinog tkiva. Sinehije duž cele pupilarne ivice [seclusio pupillae) sprečavaju protok očne vodi­ce iz zadnje u prednju očnu komoru i dovode do bombiranja dužice, odnosno nastanka sekundarnog glaukoma (ghucoma secundarium).

U slučajevima kada dominira ciklitis, na pupilarnoj ivici mogu da se formiraju ciklitične membrane, može da sraste zadnja strana dužice sa sočivom i da zenični predeo bude prekriven ovim mem­branama (occlusio pupillae).

Uveitična katarakta je jedna od čestih komplikacija prednjih uvei­tisa. Ona ima kliničke karakteristike zadnje kortikalne subkapsularne katarakte. Katarakta nastaje zbog poremećaja metabolizma sočiva, a usled promene sastava očne vodice. Očno sočivo je avaskularno, tako da je očna vodica izvor hranljivih materija potrebnih za rast, razvoj i radni efekat sočiva a istovremeno put eliminacije produkata meta­bolizma sočiva. Uveitična katarakta može biti posledica oksidativnog stresa i dugotrajne lokalne i sistemske primene kortikosteroida.

Sekundarni glaukom nastaje iz više razloga. Treba ga razlikovati od hipertenzivnog iridociklitisa odnosno tranzitornog povećanja intrao­kularnog pritiska ili trabekulitisa.