Autoimunske bolesti oka

Definicija i podela. Autoimunost je poremećaj imunološke aktivnosti u kome se pojavljuje imunski odgovor prema sopstvenim antigenima. Specifična areaktivnost prema jednom ili više autoantigena je indukovana prethodnim kontaktom sa istim antigenom i eliminacijom zabranjenih Wonova T limfocita koji ne napuštaju timus. U cirkulaciji postoje autoreaktivni B limfociti, čije postojanje je kompatibilno sa zdravljem i koji omogućavaju kontinuiranu imunološku toleranciju na niske koncentracije autoantigena u organizmu.

Prekid imunološke tolerancije dovodi do aktivacije T i B auto-reaktivnih limfocita, produkcije antitela i citokina što ima za posle-dicu oštećenje target tkiva [tkiva na čije sastojke se razvila autoi-munska reakcija).

Postoji genetska kontrola osetljivosti na indukciju i pojavu autoimunskih bolesti. Ona zavisi od HLA sistema.

Autoimunske bolesti dele se na:

■ organ specifične i

■ organ nespecifične.

Organ specifične autoimunske bolesti javljaju se u visoko speci-jalizovanim organima [endokrine zlezde, centralni nervni sistem).

Organ nespecifične autoimunske bolesti javljaju se u više sistema i organa (sopstvena DNKnije specifična za organ).

Najveći broj autoimunskih bolesti nastaje zbog oštećenja i izmene sopstvenih antigena pod dejstvom virusnih ili bakterijskih antigena [HSV, EBV, gram negativne bakterije).

Oštećena tkiva su mesta nagomilavanja imunskih kompleksa, oslobađanja citokina, odnosno reakcije preosetljivosti II, III i IV tipa.

U očnoj patologiji zastupljene su dve kategorije autoimunskih bolesti:

– Autoimunske bolesti specifične za oko:

– Fakoantigeni uveitis i

– Simpatička oftalmija.

– Autoimunske bolesti nespecifične za oko:

– Sve autoimunske bolesti koje se manifestuju na oku.

Autoimunske bolesti specifične za oko

Tkivno i organ specifični antigeni, autoantigeni oka su:

■ antigeni sočiva (a kristalini) i

■ antigeni retine (S antigen, IRBP i opsin).

Autoimunske bolesti oka izazvane senzibilizacijom na ove antigene su:

sočivom izazvani uveitisi i
simpatička oftalmija.

Sočivom izazvani uveitisi (fakoantigeni uveitisi).

Sočivom izazvani uveitisi ili fakoantigeni uveitisi nastaju kao imunski odgovor u oku na kristaline sočiva. Solubilna frakcija proteina sočiva, a kristalini, nalazi se u niskoj koncentraciji u očnoj vodici, tako da na njih postoji T ćelijska tolerancija. Ako se ovi proteini nađu u očnoj vodici u većoj koncentraciji, kao u slučaju traumatske katarakte (mikro ili makro lezije sočivne kapsule), u slučaju zaostajanja sočivnih masa posle operacije katarakte ili, kada je katarakta prezrela, može da dođe do prekida T ćelijske tolerancije i razvoja autoimunskog procesa u oku.

Sočivom izazvan uveitis je unilateralni granulomatozni proces u prednjoj uvei hroničnog toka. Dijagnoza sočivom izazvanog uveitisa postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka o traumi oka, operativnim i postoperativnim komplikacijama operacije katarakte, zrelosti katarakte i kliničkih znakova bolesti. Fakoantigeni uveitis nastao posle operacije katarakte može biti u diferencijalnoj dijagnozi sa lens toxic sindromom i postoperativnim endoftalmitisom.

Terapija sočivom izazvanih uveitisa je: _? „ ,

■ uklanjanje zaostalih sočivnih masa i

■ primena steroidne terapije lokalno i sistemski.

Simpatička oftalmija (SO) Simpatička oftalmija je težak oblik bilateralnog granulomatoz-nog panuveitisa koji se javlja na zdravom oku posle 4-12 nedelja {najčešće 1-2 meseca) posle otvorene ili kontuzione povrede drugog oka, obolelog od uveitisa.

Najčešće povrede oka koje dovode do simpatičke oftalmije su povrede cilijarnogtela praćene posttraumatskim uveitisom i hipotonijom. Simpatička oftalmija je na sreću retko oboljenje, najverovatnije zbog toga što se u posto-perativnom toku koriste steroidi koji imaju imunosupresivno dej-stvo. U eksperimentalnim uslovima je dokazano da je S antigen koji se nalazi u spoljašnjim segmentima fotoreceptora, autoanti-gen retine čijim se mikrogramskim količinama može izazvati eksperimentalni autoimunski uveoretinitis i koji je odgovoran za nastanak simpatičke oftalmije. Od značaja su i drugi autoantigeni retine kao i uvealni pigment koji ima adjuvantnu ulogu.

Kod simpatičke oftalmije predominantno su aktivirani T limfo-citi, dolazi do oslobađanja medijatora i stvaranja granuloma u horioretini [Dalen-Fuchs-ovi čvorići). Granulomi su u vidu žućkasto beličastih diseminovanih plaža. Zapaljenjskim procesom zahvaćena je i papila vidnog živca (neurouveitis).

Oboljenje prednje uvee je granuiomatoznog serofibrinpznogtipa.

Oboljenje zdravog oka počinje slabljenjem akomodacije, bolom, fotofobijom, orošenjem i precipitatima na endotelu rožnjače, da bi se ubrzo nakon toga razvio panuveitis i neurouveitis. Mogu se javiti i vitiligo i polioza kao kod Harada bolesti.

Uklanjanje povređenog, simpatizirajućeg oka ima smisla samo ako je izvršeno između 9 i 14 dana, {period u kome je moglo da dođe do senzibilizacije drugog oka).

U kasnijem toku, može da se dogodi da povređeno oko ima bolju funkciju od simpatisanog, naknadno obolelog oka.

Dijagnoza simpatičke oftalmije postavlja se na osnovu istorije bolesti 6 povredi oka i toka zapaljenja u do tada zdravom oku.