Retinopatija beba (novorodječadi)

Retinopatija prematuriteta spada u grupu proliferativnih reti­nopatija i javlja se kod prevremeno rođene dece koja su boravila u inkubatoru zbog oksigenoterapije. Najčešće se susreće kod pre­vremeno rođene dece tj. prematurusa čija je telesna masa na rođe­nju manja od 1300 grama.

Patogeneza

Za razliku od drugih tkivnih struktu­ra, sve do četvrtog meseca intrauteri-nog života retina ne poseduje krvne sudove. Vaskularizacija retine počinje između četvrtog i petog meseca počevši od papile nervi optici prema periferiji. Na kraju 36. nedelje krvni sudovi dose­žu zubčastu liniju u nazalnom delu reti­ne a u temporalnom delu tek mesec dana posle rođenja. Vaskularni sistem retine je mezenhimnog porekla.

Smatra se da kiseonik u inkubatoru deluje citotoksično upravo u fazi trans

Umesto kapilarne mreže između formi­ranih arterija i vena stvaraju se šantovi (Slika 1). Prelaskom iz inkubatora, gde je prematurus bio podvrgnut visokoj koncen­traciji kiseonika, u normalne uslove dolazi do proliferacije krvnih sudova i na granici između vaskularizovane i avaskularne retine. Smatra se da ava-skularna retina podstiče stvaranje novih krvnih sudova kao odgo­vor na smanjenu koncentraciju kiseonika u novoj sredini u odnosu na koncentraciju u inkubatoru.

Pored kiseonika koji je za prevremeno rođenu decu uslov da ostanu u životu takođe i mala telesna težina smatra se kao jedan od faktora rizika za razvoj ove retinopatije. Mala telesna težina je u korelaciji sa nezrelošću krvnih sudova retine.

Klinička slika i tok bolesti

Prvi znak prematurne retinopatije je prisustvo bek Unije koja deli vaskularizovanu od avaskularne retine. Nalazi se u temporalnom delu očnog dna i postavljena je paralelno sa zubčastom linijom.

U daljem toku, na mestu bele linije pojavljuje se nabor retine u vidu zadebljanja. To je znak formiranja arteriovenskog santa.

Ako se progresija procesa nastavi, na naboru retine jav­ljaju se krvni sudovi koji prolife-rišu prema staklastom telu. Krvne sudove prati prolifaraci-ja fibroznog tkiva. U daljem toku, trakcija fibroznog tkiva uzrokuje pojavu ablacije retine. Ako fibrovaskularna prolifera-cija dalje napreduje, cela retina pretvara se u sivkastu fibroznu masu pomerenu iza sočiva. To je krajnji stepen retinopatije prematuriteta koji je ranije nosio naziv retrolentalna fibro-plazija.

Klasifikacija

Retinopatija prematuriteta pokazuje dinamičan tok i može da se zaustavi na različitim nivoima. Da bi se određeni nalaz na očnom dnu precizno definisao bilo je neophodno uvođenje klasifi­kacije procesa. Postoji opšte važeća međunarodna klasifikacija retinopatije prematurusa zasnovana na stepenu progresije proce­sa i njegovoj rasprostranjenosti na očnom dnu.

Veoma je bitno da se promené na očnom dnu kod prevremeno rođene dece blagovremeno prate kako se ne bi zakasnilo sa terapijskim postupkom. Pregled u prvom mesecu nakon rođenja ne prepo­ručuje se zbog nemogućnosti uvida u očno dno jer je staklasto telo nedovoljno providno i ženica se ne može proširiti.

Prvi pregled očnog dna treba obaviti između 6. i 8. nedelje posle rođenja na široku ženicu. Kao metodu pregleda treba koristiti indirektnu binokularnu oftalmoskopiju

Lečenje

Kod približno 80% prematur-ne retinopatije dolazi do sponta­ne regresije, odnosno samoizle-čenja. Kod ostalih slučajeva koji pokazuju progresiju, proces se završava krajnjim stadijumom koji vodi u totalno slepil&>!

Ipak, u velikom procentu slu­čajeva, preko 50%, moguće je sprečiti nepovoljan tok bolesti. Adekvatnom las erfotokoagulaci­jom avaskularne zone retine moguće  je  postići  regresiju

krvnih sudova sa fibrovaskularnog nabora i povlačenje aretrio-venskog santa, kao i normalnu vaskularizaciju avaskularnog dela retine.

Indikacija za leserfotokoagulaciju postavlja se kad se u toku praćenja ustanovi da proces prelazi u ireverzibilnu fazu i da spon­tana regresija više nije verovatna. To je treći stepen retinopatije koji zahvata više od šest meridijana periferne retine.