Nuklearna katarakta (cataracta nuclearis)

Predstavlja 25% zamućenja sočiva vezano za godine i ona je rezultat progresivne skleroze sočiva koja počinje posle 50. godine. Sočivo gubi 50% vode. U sočivu se stvara više nerastvorljivih pro­teina (albuminoida), manje rastvorljivih (kristalina). Sočivno jedro postaje žućkasto-braonkasto. Bolesnici imaju pad vida, posebno u fotopskim uslovima, imaju monokularne diplopije, vide obojene krugove oko izvora svetlosti.

Kortikalna katarakta (cataracta corticalis)

Kortikalna katarakta je često bilateralna, nastaje zbog hiperhi-dratacije sočiva. U korteksu sočiva stvaraju se zamućenja koja mogu biti kuneiformna, kupuliformna i tačkasta.

Kuneiformna zamućenja su beličasta zamućenja koja se nalaze u korteksu sočiva, konvergiraju prema pupilarnoj osi. Sočivna vlakna oko njih su deformisana i dezorganizovana. Kortikalna zamućenja ne dovode do subjektivnih smetnji duže vreme zbog periferne lokalizacije.

Prednja i zadnja kupuliformna katarakta karakteriše se zamu-ćenjima u prednjem ili zadnjem korteksu, subkapsularno, u aksi-jalnoj liniji. Ova zamućenja rano daju smetnje u vidu.

Senilna tačkasta zamućenja [Vogtova katarakta) karakteriše se finim tačkastim zamućenjima u sočivu koja se često udružuju, pod-seća na slična zamućenja kod urođene katarakte.