Tumori vežnjače
Tumori vežnjače nisu retki, a mogu da potiču od različitih tkiva. Daleko najčešći su tumori epitelnog porekla i tumori pigmentnog tkiva. Tumori krvnih sudova (hemangiomi), tumori limfnog tkiva i drugi – znatno su redi.
Tumori vežnjače epitelnog porekla
Papilomi vežnjače (Papilloma squamocellulare conjunctivae) su benigni epitetai tumori karakterističnog ružičastog, nežnog izgleda, papilomatozne arhitekture i površni (SLI2). Sreću se u bilo kom životnom dobu. Dokazano je da su mnogi od njih virusne etio-logije. Benigni su, a lece se pažljivom mikroekscizijom u celini. Posle nepotpune ekscizije recidivi su česti, a ponavljane ekscizije su nepoželjne.
Na vežnjači se viđa čitav niz lezija, po pravilu smeštenih intraepitelno (displazije epitela, intraepitelne neoplazije, aktinična kera-toza, itd.). Klinički izled varira, ali je po pravilu reč o površnim, često keratinizo-vanim [suvo, beličasto
područje bez sjaja] promenama na bulbarnoj vežnjači (SL13). Umerene subjektivne tegobe u vidu grebanja i peckanja, crveno oko i epifora su česti i najčešće su direktna posledica prisutne keratinizacije. Ovakve promene treba pažljivo hirurški ukloniti na vreme. Premaligne epitelne lezije su u najvećoj meri posledica dugotrajne ekspozicije štetnom dejstvu faktora iz spoljne sredine i sreću se kod odraslih, pre svega kod starijih i starih ljudi
Karcinom vežnjače (Carcinoma squamocellulare conjunctivae) najčešći je maligni tumor na ovom terenu. Po pravilu se javlja na bulbarnoj vežnjači u otvoru kapaka, skoro redovno sa zahvatanjem rožnja-če kod odraslih, najčešće kod starih ljudi (SL14). Nelečen na vreme, širi se per continuitatem i limfnim putem u regionalne limfne čvorove, a odatle u pluća. Terapija izbora je dovoljno široka hirurška ekscizija učinjena na vreme.
