Tumori orbite kod odraslih

Kod odraslih, zapaljenjski i drugi pseudotumorski ekspanzivni procesi u orbiti češći su od pra­vih tumora (SL28). Diferencijalna dijagnoza je po pravilu teška i najčešće se postavlja tek na osnovu histološkog pregleda ise-čka dobijenog biopsijom. Terapija može da bude konzerva­tivna (medikamentozna, rede zračna) ili hirurška.

Pravi tumori mogu da se raz­viju iz bilo kog tkiva normalno prisutnog u orbiti. Najčešći benigni tumor je hemangiom. Kod odraslih, za razliku od dece, po pravilu je reč o relativno dobro ograničenoj, sporo progresivnoj formaciji, koja dovodi do dislokacije buibusa. Lečenje je hirurško, u slučajevi­ma kada se proceni da je to opravdano i neophodno.

Primarnih malignih tumora u orbiti odraslih ima. Svaki od njih pojedinačno je redak. Dijagnoza se postavlja histološki, na osnovu uzetog isečka (biopsija) ili posle hirurškog uklanjanja tumora (ekscizija). 0 lečenju bi trebalo odlučivati konzilijarno. Najčešći maligni tumor u orbiti odraslih je maligni limfom. Sekundarni maligni tumori u orbiti nisu retki.

Tumori orbite kod starih ljudi su česti. U uznapredovalom i u najstarijem životnom dobu srećemo sve vrste tumora koji se inače viđaju kod odraslih, s tim što s pravom treba da računamo da su hematogene metastaze češće i verovatnije nego kod mlađih odraslih. Daleko najčešće, viđaju se orbitalne metastaze karcinoma dojke, rede – karcinoma bronha, malignog melanoma kože ili nekog od drugih malignih tumora. Maligni non-Hoćgkin limfomi su u starosti česti (. Mogu da se jave u jednoj ili u obe orbite, kao izolovani i jedini nalaz ili kao deo manifestne sistemske bolesti. Dijagnoza se postavlja histološki, na osnovu biopsije. 0 lečenju se odlučuje konzilijarno (hematolog,
radiolog,                    oftalmolog).

Sistemska medikamentozna terapija data iz drugih razloga može da bude dovoljna, a oftalmološki može da bude indikovana zračna terapija Iako se nalaze u orbiti, tumori suzne žlezde, kako po svom pore-klu tako i po svojoj prirodi i kliničkim odlikama, predstavljaju posebnu celinu. Ekspanzivni rast u predelu suzne žlezde dovodi do karakteristične dislokacije bulbusa put dole i nazalno, uz odgovara­juće poremećaje pokreta (SL 30). Kapačni deo suzne žlezde, koji je

dostupan inspekciji, može da bude zahvaćen, a sam kapak da bude deformisan ili otečen u svom gornje-temporalnom delu, kao kod zapaljenja (kapak u obliku paragrafa). Pregled ultraz­vukom, CT ili NMR potvrđu­ju da je reč o leziji u predelu suzne žlezde.

Najčešći benigni tumor suzne žlezde je pleomorfni adenom (Adenoma pleomorphicum, tumor mixtus benignus), podjednako čest i u području drugih velikih egzokrinih žlezda (pljuvačne). Terapija je hirurška. Malignih ima više vrsta i mogu da se razviju iz benignih (adenoma, adenoma pleomorphicum) ili da nastanu de novo. Najčešći među njima nastaju iz pleomorfnog adenoma (Tumor mixtus malignus), a najopasniji je carcinoma adénoïdes cysticum. Dijagnoza je histološka, terapija je široka hirurška eksci-zija in toto. Tumore suzne žlezde su bolest odraslih ljudi i ne treba ih očekivati kod dece.

Pseudotumorske inflamatorne i druge promené česte su i u predelu suzne žlezde. Limfomi suzne žlezde nisu retki.