Povreda oka jonizujućim zračenjem
U današnjim ustavima života kada se jonizujuća energija koristi u različite svrhe, povrede oka jonizujućim zračenjem su moguće. Doduše one su retke ali su veoma ozbiljne. Zbog aktuelnosti tih povreda o njima će biti govoreno nešto detaljnije.
Definicija: Povrede oka jonizujućim zračenjem izazvane su različitim jonizujućim zracima a oštećenja mogu zahvatiti sve strukture oka.
Etiologija: Ove povrede mogu biti izazvane različitim radijacijama: X, alfa, beta i gama zracima, neutronima, protonima i teškim česticama velike energije. Ove povrede su ili profesionalne (radiolozi, radnici koji rade sa radioaktivnim materijama], kao neželjena pojava prate primenu zračne terapije ili su akcidentalne.
Klinička slika: Povrede mogu zahvatiti sve strukture oka. Na koži kapaka dolazi do radiodermitisa nedelju dana posle zračenja. Karakteriše se eritemom i edemom i to u trajanju od oko mesec dana. Nakon toga dolazi do madaroze, depigmentacije, teleangiekta-zija i najzad, do nekroze kože
Promené na vežnjači podsećaju na akutni pseudo-membrahozni konjunktivitis. Krvni sudovi vežnjače mogu biti teleangiektatični ili obliterisani sa porcelanski betom ishemičnom vežnjačom. U kasnijoj fazi može doći i do stvaranja ožiljaka u smislu simblefarona.
Na rožnjači u početku mogu se pojaviti erozije koje, retko, mogu preći u ukeracije. Kao pozne komplikacije mogu še pojaviti recidi-virajuća keratopatija filamentoza, keratitis interstitialis, koji je praćen anestezijom rožnjače i formiranjem ožiljaka. Aseptička nekroza rožnjače nastaje nekoliko meseci posle zračenja i može se završiti ukeracijom i perforacijom. Često, rožnjača može biti difuzno edematozna i slabije providna pa nastaje znatno smanjenje vida.
Na skleri se, ne tako često, može javiti nekroza.
Na dužici nastaju tri vrste promena: prvo, dolazi do progresivne depigmen-tacije pri čemu oslobođeni pigment može da dovede do sekundarnog glaukoma zbog zatrpavanja komornog ugla, drugo, javljaju se
degenerativne promené u krvnim sudovima sa njihovim suženjem ili obliteracijom, i treće moguća je pojava iridociklitisa koji je otporan na uobičajenu terapiju.
Sočivo je najosetljivije na dejstvo jonizujućih zraka. Što su osobe mlađe, to je i osetljivost sočiva veća. Ono što treba istaći je, da i male doze ovog zračenja mogu dovesti do katarakte. Katarakta se obično razvija mesecima ili godinama posle akcidenta. Počinje kao zadnja kortikalna da bi kasnije došlo do potpunog zamućenja sočiva. Katarakta je često jednostrana.
Jonizujuće zračenje može da dovede i do oštEĆenja krvnih sudova cilijarnog tela. To se može manifestovati pojačanom produkcijom očne vodice i nastankom sekundarnog glaukoma ili suprotno, atrofijom cilijarnog tela i smanjenjem produkcije očne vodice što dovodi do hipotonije i najzad do atrofije očne jabučice (atrophia bulbi).
Na očnom dnu dolazi do edema, hemoragija, proliferativnog reti-nitisa do teleangiektazija i do horioretinitisa sa kasnijom pojavom ožiljaka.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i anamneze u kojoj povređeni iznosi podatak da je nekada bio u kontaktu sa zračenjem.
Diferencijalna dijagnoza: Diferencijalno dijagnostički mogu doći u obzir druga oboljenja zahvaćenih struktura oka. Posebno u slučajevima kada u anamnezi ne postoji jasan podatak o ranijem izlaganju nekoj vrsti zračenja.
Lečenje
Lečenje svih ovih promena veoma je teško i zato su od prvorazrednog značaja profilaktičke mere. Promene na kapcima se, u fazi ožiljaka, mogu rešavati plastičnim operacijama, a katarakta operacijom i implantacijom veštačkog intraokularnog sočiva.
