Emetropija, normalan vid

Emetropio ili normalno građeno oko podrazumeva takav odnos između moći prelamanja i veličine prednje zadnjeg dijametra da se svetlosni zraci koji dolaze iz daljine prelamaju i seku u samoj makuli bez učešća akomodacije. Najdalja tačka jasnog vida (PRJ nalazi se u beskonačnosti, dok se punctum proximum nalazi ispred oka na dal­jini koja zavisi od akomodacione sposobnosti, odnosno starosti paci­jenta

Kod novorođenčadi i odojčadi redovan je nalaz hipermetropije malog stepena (oko +3 D) zbog još uvek malog prednje zadnjeg dijametra oka (oko 18 mm). Sa rastom oka dolazi do procesa emetropizacije, do usklađivanja prelomnih i aksijalnih parametara i formiranja emetropnih odnosa. Često postoji i mali direktni astigmatizam (vertikalni meridijan prelama jače za 0,5-0,75 D) što se smatra fiziološkom varijacijom. U starijim godinama (posle 60-te) javlja se i inverzni astigmatizam. Isto tako zbog skle­roze sočiva dolazi do pojačanja njegove prelomne moći, što sman­juje postojeću hipermetropiju ili čak stvara malu miopiju.

Proces emetropizacije ne znači da u svakom individualnom slučaju prelomni i aksijalni parametri moraju da dostignu stan­dardne vrednosti (24 mm i 60 D). Proces emetropizacije zapravo znači međusobno usklađivanje realno postojeće veličine oka i jačine prelomnog sistema i obrnuto. Kao očigledan primer služe biološke varijacije veličine oka i prelomne moći u emetropnoj populaciji. Nešto većem oku odgovara slabija prelomna moć rožn-jače i sočiva i obrnuto. Ilustrativan je i primer uspešno lečenog hidroftalmusa kod koga imamo kasnije emetropiju (!) i normalnu oštrinu vida. Kako je prednje-zadnji dijametar u miopnim vredno-stima, tj. duži od 24 mm, očigledno je da je emetropizacija nastala na račun manje prelomne moći rožnjače i sočiva.