Hipermetropija – dalekovidost, hypermetropia

Hipermetropija je refrakciona anomalija kod koje se paralelni svetlosni zraci koji dolaze iz daljine fokusiraju iza mrežnjače bez učešća akomodacije.

Razlog češće leži u malom oku: prednje zadnji dijametar je manji od 24 mm, dok je znatno redi uzrok smanjena prelomna moć rožnjače (cornea plana) ili sočiva (afakija). Prema ovim osnovnim uzrocima hipermetropija se i deli na osovinsku i prelomnu. Latinsko ime hvpermetropia prevedeno na naš jezik glasi “dalekovidost” (tako je i na svim svetskim jezicima) u osnovi nije tačno. Lik posmatranog predmeta koji se nalazi u daljini stvara se kod dalekovidih osoba primarno uvek iza retine, tako da su njegove konture u predelu žute mrlje nejasne Međutim, mlade osobe kod kojih hipermetropija nije velikog stepena mogu aktom akomodacije da pojačaju prelomnu moć sopstvenog sočiva i time iskoriguju svoju refrakcionu anomaliju. Cena dobrog vida kod njih je stalni akomodacioni napor koji postaje srazmerno veći kada se 

fiksiraju predmeti na bliskom rastojanju ispred oka. Sa opadanjem akomodacione sposobnosti tokom godina dolazi do nemogućnosti da se koriguje postojeća hipermetropija i te osobe ne vide dobro ni na daljinu ni na blizinu.

Slika 15. prikazuje odnose koji vladaju u hipermetropnom oku: a. paralelni svetlosni zraci seku se iza retine, pošto je oko manje od 24 mm^b. akomodaci­ja pojačava zakrivljenost sočiva (korekcija latentne dalekovi­dosti) i c. konveksno sočivo koriguje refrakcionu anomaliju.

Učešće akomodacije u korekciji dalekovidosti dovodi do, kliničkog ispoljavanja tri oblika hipermetropije: totalne, latentne i manefestne. Totalna dalekovidost dobija se u stanju potpune paralize akomodacije (posle primene atropina) i predstavlja veličinu celokupne refrakcione anomalije. Latentna dalekovidost je onaj deo refrakcione anomalije koji se koriguje akomodacijom i veći je kod mladih nego kod starijih hipermetropa. Manifestna hipermetropija je akomodacijom nekori-govani deo dalekovidosti i sa godinama starosti postaje sve bliža totalnoj. Posle 70. godine ne postoji akomodacija, tako da je mani­festna hipermetropija ravna totalnoj. Zbir latentne i manifestne daje uvek totalnu hipermetropiju.

Hipermetropija se koriguje konveksnim, sabirnim sočivima, nakon prethodno urađene skijaskopije, odnosno refraktometrije kojima se utvrđuje veličina refrakcione anomalije. Propisuje se naj­jače konveksno sočivo sa kojim hipermetrop ostvaruje normalan vid (visus = 1,0) na daljinu. Kod osoba iznad 45 godina starosti za rad na blizinu daje se i presbiopna korekcija.

Kod mladih hipermetropa dolazi ne samo do brzog zamora pri­likom rada na blizinu, već i do pojave ezoforija, pa i akomodativne ezotropije.

Kako je vidni akt binokularni fenomen, postoji stalni odnos izme­đu akomodacije i konvergencije i obrnuto. Naime, ako posmatramo predmet udaljen 1 m, moramo da akomodiramo za 1 D i da konver­giramo oba oka za 1 metarski ugao. Prilikom čitanja na 25 cm ako­modiramo za 4 D i konvergiramo 4 puta jače. Postoji prema tome direktni odnos između jačine akomodacije i konvergencije.