Oštrina vida
Oštrina vida je osnovna funkcija oka i zavisi od dva presudna faktora:
– od besprekorne providnosti optičkih medija oka i anatomske građe senzorne retine i viših vidnih puteva
– od usklađenosti jačine prelomnog aparata i prednje-zadnje osovine oka.
Oštrina vida defmiše se kao sposobnost oka da vidi odvojeno dve susedne tačke pod određenim minimalnim uglom.
Definicija je u oftalmologiju dospela iz astronomije, jer je Hoock 1705. utvrdio da među 100 osoba nema ni jedne koja na vedrom noćnom nebu može da vidi dve zvezde kao odvojene ukoliko je rastojanje između njih manje od 1′. Taj minimalni ugao zove se minimum sepa-rabilei treba ga razlikovati od minimuma visibile (minimalna veličina da bi predmet bio uopšte opažen) koji je manji od 1′ i minimuma cognoscibile (ugao pod kojim se prepoznaje oblik), koji je veći i iznosi 5′.
Oštrina vida je vezana za maculu luteu koja se sastoji samo iz čepića. Osnovni fiziološki preduslov da se dve odvojene tačke percipiraju kao dve je da njihovi oštro ocrtani likovi padnu na dva čepića fovee tako da između nadraženih ostane jedan nenadraženi čepić (Slika 23). U protivnom dobija se elipsa. Pored besprekorno providnih optičkih medija od presudnog je značaja i građa same foveole. Sastavljena je isključivo iz čepića sa promerom spoljašnjeg članka od 4 mikrometra, bipolarne i ganglijske ćelije su pomerene lateralno od foveole i veze retine su samo u tom delu tako organizovane da jednom čepiću odgovara jedna bipolarna, a ovoj jedna ganglijska ćelija i jedno vlakno u vidnom putu. Sama foveola je avaskularna. Najzad, reprezentacija makule u vidnoj kori po svojoj površini daleko premašuje samu površinu makule.
Sposobnost diferencijacije odvojenih tačaka postoji u čitavom vidnom polju, ali značajno opada sa udaljavanjem od foveole. Tako već na periferiji žute mrlje oštrina vida opada na 1/2 svoje vrednosti da bi u okolini papile bila 0,1 i manje.
Oštrina vida nije data samim činom rođenja već je funkcija koja se do 6. ili 7. godine stalno razvija. Iako je teško precizno utvrditi oštrinu vida šestomese čne bebe, pretpostavlja se da iznosi 0,1 40° 20° normalne
Oštrina vida određuje se za svako oko posebno. Oštrina vida određena u binokularnom aktu gledanja veća je za 10% (1 red optotipa).
Oštrina vida određuje se uz punu korekciju utvrđene refrakcio-ne mane (naočarima ili kontaktnim sočivima) i to odvojeno za daljinu i za blizinu. Visus predstavlja osnovni parametar određivanja vidne sposobnosti oka i prvo funkcionalno ispitivanje koje prethodi svakom oftalmološkom pregledu.
Pored subjektivnih metoda određivanja oštrine vida, primenju-ju se i objektivne metode, kod kojih rezultat ispitivanja ne zavisi od subjektivnog iskaza ispitivane osobe. Najveću primenu ima metoda sa izazivanjem optokinetičkog nistagmusa. Ispred ispitivanog oka postavlja se rotirajući valjak na kome su nacrtane bele i crne vertikalne pruge. Zavisno od njihove širine i brzine rotacije valjka sa jedne.strane i oštrine vida sa druge strane pojavljuje se optokinetički nistagmus. Iako korelacija nije previše visoka ipak se pomoću ove metode može utvrditi dijapazon u kome se nalazi oštrina vida kod ispitivane osobe.
I najzad, za otkrivanje agravacija postoji i jedan niz tzv. trik metoda u kojima ili pacijent ne zna kojim okom gleda, ili pak ne zna realnu veličinu posmatranog testa.
