Optički neuritis – zapaljenje vidnog, optičkog nerva

Iako termin optički neuritis upućuje na inflamaciju, osim inflamatorne etiologije (sinusitis, meningitis, orbitalne inflamacije, horoiditis), čitav niz drugih bolesti počev od endokrinih (diabetes mellitus, hipertireoidizam), preko toksičnih (duvan, metanol, qui-nin), infektivnih (virusne ili bakterijske infekcije) i demijelinizira-jućih stanja {multipla skleroza, postinfektivni encefalomijelitis, Devicova bolest) može uzrokovati optički neuritis. Najčešći uzrok retrobulbarnog neuritisa je multipla skleroza. Dijagnoza multiple skleroze postavlja se kod čak 25 do 50% pacijenata starosti od 20 do 45 godina sa atakom retrobulbarnog neuritisa. 

Dve tipične forme neuritisa su papillitis i neuritis retrobulbaris. Kod papilitisa proces je ograničen na papilu tj. intraokularni deo optičkog nerva, dok je kod retrobulbarnog neuritisa, kao češće forme optičkog neuritisa, proces lokalizovan iza očne jabučice.

Klinička slika

Znaci optičkog neuritisa obično se javljaju unilateralno, kod mladih odraslih osoba, češče kod žena, i imaju karakterističan klinički tok.

Gubitak vida je kardinalni simptom oboljenja. On služi za dife­rencijaciju optičkog neuritisa od edema papile druge etiologije. Gubitak vida je privremen ali veoma izražen. Može biti praćen bolom u oku koji se pojačava pri pokretima očne jabučice. Skoro po pravilu odigrava se dramatično poboljšanje vida nakon 2-3 nedelje.

U vidnom polju otkriva se centralni skotom varijabilne širine i dubine. Zenica usporeno reaguje na svetlost.

Kod papillitisa oftalmoskopom se u ranom stadijumu uočava hiperemija papile sa proširenjem velikih vena i nejasnim granica­ma papile. Proces može uznapredovati do izraženog edema papile ali obično elevacija ne prelazi 3 dioptrije (1 mm). Nekad se edem proteže u okolno tkivo retine u kome se vide plamenaste hemora-gije u sloju nervnih vlakana retine.

Kod retrobulbarnog neuritisa oftalmoskopom se ne uočavaju rane promené na papili a oštrina vida je redukovana u značajnoj meri. („Pacijent ne vidi ništa i doktor ne vidi ništa”)

Diferencijalna dijagnoza

Zbog sličnih oftalmoskopskih manifestacija najveći dijagno­stički problem predstavlja edem papile vidnog živca usled poviše­nog intrakranijalnog pritiska (staza papile). Kod staze papile obično je elevacija papile veća, oštrina vida očuvana, reakcija ženi­ca na svetlost normalna, postoje drugi znaci povišenog intrakrani­jalnog pritiska i osim proširene slepe mrlje, nema drugih defekata u vidnom polju (Tabela 1).

Terapija

Terapija je usmerena ka osnovnom uzroku oboljenja. Sistemska primena kortikosteroida je od pomoći kod neuritisa bilo koje etio­logije, mada se kod mnogih bolesnika ne dobije zadovoljavajući odgovor. Intravenska primena kortikosteroida (metilprednizolon 250 mg na 4 sata dnevno u toku 3 dana) praćena oralnom upotre­bom prednizona (1 mg/ kg telesne mase dnevno) ubrzava opora­vak optičkog neuritisa. Isključivo oralna primena kortikosteroida u uobičajenim dozama se ne preporučuje jer povećava mogućnost pojave novih ataka neuritisa. Prisustvo demijelinizirajućih lezija bele mase na magnetnoj rezonanci kranijuma kod bolesnika sa optičkim neuritisom ukazuje na postojanje multiple skleroze. Takvi pacijenti zahtevaju konsultaciju neurologa i razmatranje potrebe za imunomodulirajućom terapijom (npr. interferon beta-la).

Tok i prognoza

Gubitak vida dostiže maksimum unutar nekoliko dana od početka bolesti i obično se oštrina vida popravlja nakon 2-3 nede­lje. U pojedinim slučajevima oporavak oštrine vida je spor i zahte-va nekoliko meseci. Mada je posle prvog ataka poboljšanje oštrine vida po pravilu kompletno, obično zaostaje izvesni rezidualni defekt u vidnom polju kao i manji stepen bledila papile.

Edem papile se javlja i kod papilli­tisa i kod staze papile. Manja ele­vacija papile i snižena oštrina vida kod papillitisa razlikuju ga od staze papile. Za stazu papile karakteris­tična je normalna oštrina vida.

Optički neuritis leci se sistemskom primenom kortikosteroida.