Korišćenje kontaktnih sočiva?

U svetu 135 miliona ljudi koristi neku vrstu kontaktnih sočiva (tanke plastične diskove koji se stavljaju na površinu oka) za korekciju vida.

Nošenje kontaktnih sočiva nije bez rizika, ali odgovarajući odabir može svesti mogućnosti komplikacija na minimum.

Koji tipovi kontaktnih sočiva postoje?

Kontaktna sočiva izrađuju se od plastičnih materijala, a svrstavaju se u dve grupe: meka kontaktna sočiva i tvrda, gas-propusna kontakta sočiva.

Meka kontaktna sočiva su meke konzistencije, poput gela i prilagođavaju se obliku oka. Puno su fleksibilnija od tvrdih kontaktna sočiva, pa su i puno udobnija i lakša za upotrebu.

Meka kontaktna sočiva lakše se zadržavaju na oku, pa su pogodnija za osobe koje se bave sportom.

Postoje meka kontaktna sočiva za: 

• jednokratnu upotrebu: kod ove vrste u pakovanju se nalaze kontaktna sočiva za korišćenje tokom jednog dana i koja se bacaju pre odlaska na spavanje. Za njihovu negu nisu potrebne posebni rastvori. Ova vrsta mekih kontaktnih sočiva je najskuplja varijanta.
• kontaktna sočiva za dnevnu upotrebu: mogu se koristiti tokom jednog do četiri nedelje. Uveče se odlažu u odgovarajući rastvor koji služi za čišćenje nakupljenih proteina i mikroorganizama na njihovoj površini.
• kontaktna sočiva za produženu upotrebu: napravljene su za kontinuiranu upotrebu tokom sedam dana i dopuštaju prolazak kiseonika do rožnjače, čak i za vreme spavanja. Iako su dizajnirana tako da propuštaju prolazak kiseonika, ipak nije moguće propustiti sav potrebni kiseonik, pa su kod ove varijante češće komplikacije u vezi rožnjačom i infekcije.

Gas-propusna tvrda sočiva su čvršća i manja u promeru od mekih kontaktnih sočiva. Njihova glavna prednost je propusnost za kiseonik.

Tvrda polupropusna kontaktna sočiva omogućavaju da veća količina kiseonika prolazi do rožnjače nego kod mekih sočiva, pa se smanjuje verovatnoća nastanka iritacije rožnjače i posledične infekcije.

Nedostatak tvrdih polupropusnih sočiva je što su u početku upotrebe manja udobna za nošenje. Međutim, većina ljudi se na njih brzo navikne, ali ako se nošenje prekine na nekoliko dana, potrebno je ponovno privikavanje. Ova sočiva mogu ispraviti neke refrakcione anomalije. Ukoliko ne dolazi do promene dioptrije i ukoliko se pravilno koriste nije ih potrebno menjati dve do tri godine.

Hibridna kontaktna sočiva sastoje se od gas-propusnog središta okruženog mekim spoljašnjim krugom. Ova vrsta koristi se kod osoba kojima je potrebna korekcija vida zbog astigmatizma, keratokonusa,ili prezbiopije. Kod ove vrste kombinuju se dobrobiti tvrdih sočiva sa komforom koje pružaju meka kontaktna sočiva.

Postoje i specijalne vrste kontaktnih sočiva 

• Sočiva za korekciju prezbiopije. Prezbiopija predstavlja postepen gubitak vida na blizu, javlja se često tokom starenja, pa se za korekciju koriste bifokalna sočiva. Bifokalna sočiva koriguju vid na daljinu i na blizinu. Bifokalna sočiva dostupna su u mekim i gas propusnim materijalima. 
• Skleralna kontaktna sočiva. Ova vrsta se izrađuje se od gas propusnih materijala. Veća su od standardnih sočiva i primarno prekrivaju beonjaču. Ona omogućavaju održanje zaštitnog slanog sloja između sočiva i oka. Na ovaj način, omogućen je bolji komfor i vid kod osoba koje ne mogu nositi naočare, ili kontaktna sočiva.