Šta je propadanje žute mrlje (makularna degeneracija)?
Propadanje žute mrlje, ili makularna degeneracija je hronična bolest oka povezana sa starenjem koju karakteriše istrošenost dela oka odgovornog za centralnu vidnu oštrinu.
U literaturi se može pronaći i naziv senilna makularna degeneracijan (koja nastaja u starosti). Propadanje nastaje u makuli, ili žutoj mrlji, odnosno centralnom delu mrežnjače, koji je glavni deo oka za vid.
Makularna degeneracija ne uzrokuje potpuno slepilo, ali izaziva pogoršanje kvaliteta života zamućivanjem vida i ispadima u vidnom polju. Dobra centralna vidna oštrina potrebna je za čitanje, vožnju automobila, prepoznavanje lica i za precizan rad.
Tačan uzrok makularne degeneracije nije poznat, ali se razvija sa starenjem organizma. Faktori koji doprinose razvoju makularne degeneracije uključuju : starost (javlja se kod osoba starije životne dobi), porodično javljanje makularne degeneracije (češće se javlja kod osoba kod kojih u porodici postoji neko ko je oboleo), pol ( kod žena se javlja češće), pušenje ( izlaganje dimu cigareta udvostručuje rizik od nastanka makularne degeneracije), gojaznost ( povišena telesna težina povećava rizik za progresijom bolesti iz blažeg u teži oblik), svetla boja očiju ( osobe sa svetlom bojom očiju su više osjetljivi nego osobe s tamnijim očima), prekomerno izlaganje suncu, nedostatak nekih vitamina i minerala ( kao što su vitamin A, C i E i cink), kardiovaskularne bolesti…
Makularna degeneracija pogađa osobe starije od 50 godina. Razlikuju se dva oblika, vlažna i suva makularna degeneracija. Kod suve degeneracije, koja je ujedno i češći oblik, istrošenost žute mrlje nije povezana sa krvarenjem u tom delu oka.
Kako se razvija makularna degeneracija?
Razvija se postepeno i bezbolno.
Osoba može primetiti sledeće promene:
- potreba za jačim svetlom za vreme čitanja
- teškoće u prilagođavanju u slabo osvetljenom prostoruteškoće u raspoznavanju boja, ili lica i zamućenja centralnog vida
- vid može slabiti na jednom oku više nego na drugom, a isto tako može na drugom oku ostati sačuvan puno dužekod nekih osoba koje pate od makularne degeneracije, mogu se pojaviti vidne halucinacije
- halucinacije se mogu javiti kao neobične šare pred očima, kao geometrijske figure, životinje ili ljudska lica
- osobe sa ovakvim simptomima obično se nikome ne žale na to da ih ne bi okolina proglasila psihičkim bolesnicima, ali takve halucinacije nisu retke kod makularne degeneracije
Kako se postavlja dijagnoza makularne degeneracije?
Potrebno je postaviti sliku mreže na udaljenost od otprilike 36cm od očiju, na dobro osvetljeno mesto. Ukoliko inače nosite naočare, ili sočiva, potrebno ih je koristiti za vreme izvođenja testa. Zatim se prekrije jedno oko, a nepokrivenim oko gleda se u središnju tačku mreže.
Tokom gledanja potrebno je odrediti da li su sve linije koje sačinjavaju mrežu ravne, ili se pojavljuje iskrivljena slika, ili nedostatak slike. Test je potrebno izvesti na oba oka.
Ukoliko se na nekom, ili na oba oka pojavi iskrivljena slika, ili nedostatak slike potrebno je posetiti oftalmologa.
Pored već pomenutog testa samoprocene vida kod makularne degeneracije, potreban je kompletan oftalmološki pregled, fluoresceinska angiografija (koja se izvodi na način da se u venu podlaktice ubrizga fluoresceinski rastvor , pa se zadnji segment oka, na kom se se pokazuje protok fluoresceina kroz krvne sudove slika specijalnim tehnikama), optička koherentna tomografija ( neinvazivna metoda koja se koristi laserskim svetlom infracrvenog spektra za slojevito snimanje mrežnjače i optičkog nerva).
Kako se leči makularna degeneracija?
Nažalost, ne postoji efikasna metoda lečenja makularne degeneracije, ali to ne znači da će obolela osoba i potpuno oslepiti.
Suva makularna degeneracija obično sporo napreduje, pa su obolele osobe u mogućnosti da žive normalnim kvalitetom života.
Medjutim, suva makularna degeneracija može se razviti u brže napredujući oblik, tzv. vlažnu makularnu degeneraciju.
Terapijske metodekoje se mogu primenjivati uključuju lasersku fotokoagulaciju, ali postoji i novija laserska metoda, fotodinamička terapija koja se koristi citotoksičnim efektom slobodnih radikala kiseonika.
Najnovije metode uključuju davanje lekova direktno u oko, kao što su kortikosteroidi, ali se oni redje koriste.
Uzimanje visokih doza antioksidansa i cinka može usporiti napredovanje bolesti. Rađeno je istraživanje koje je pokazalo da dnevna konzumacija 500 mg vitamina C, 400 IU (internacionalnih jedinica) vitamina E, 15 mg beta karotena, 80 mg cinka i 2mg bakra smanjuje rizik napredovanja bolesti za 25%
