Šta je uveitis (zapaljenje vežnjače oka)?
Uveitis je zapaljenski proces na oku koji zahvata srednji deo očnog zida, vežnjaču koja sadrži krve sudove i hrani ostale delove očnog zida.
Oko možemo zamisliti kao loptu građenu od tri sloja: spoljašnji sloj, beonjaču i rožnjaču, unutrašnji sloj je mrežnjača koja prima svetlost i srednji sloj je vežnjača koja sadrži krvne sudove i hrani prethodna dva sloja.
Uvea se sastoji od tri dela: dužica (obojeni deo oka koji daje specifičnu boju očiju svakome od nas), cilijarno telo (odgovorno je za akomodaciju oka, tj fokusiranje oka), sudovnjača u užem smislu (tkivo koje sadrži krvne sudove i ima nutritivnu ulog
Uvea hrani oko preko krvnih sudova i njena bolest dovodi u pitanje ishranu celog oka.
Uveitis može da dovede život u pitanje i ozbiljniji od većine drugih bolesti oka.
Vrlo malo ljudi zna da je uveitis treći vodeći uzrok slepila u svetu. Autoimuni uveitis je najčešći (ćelije imunog sistema napadaju sopstveno tkivo). Uveitis ima sklonost ka ponovnom javljanju nakon izlečenja..
Uzroci uveitisa mogu biti bakterijski (tuberkuloza, sifilis, lepra, borelioza, …), virusni (virus varičele, herpes simplex virus, HIV, citomegalovirus, …), gljivic (kandidijaza, aspergiloza, histoplazmoza), protozoe (toksoplazmoza), paraziti (toksokaroza, cisticerkoza), psorijatični artritis, vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), Behčetova bolest, sarkoidoza
Uveitis se može podeliti po anatomskom predelu koji zahvata zapaljenjski proces: prednji (anterior), srednji (intermedijalni), zadnji (posterior), potpuni (panuveitis), periferni (pars planitis). Po kliničkom toku (trajanju) na: akutni, subakutni i hronični. Po patološko-histološkom nalazu: granulomatozni i negranulomatozni.
Uveitis nije nasledna bolest, dakle ne javlja se tipično u nekim porodicama.
Međutim, neke osobe imaju povišenu sklonost za razvoj uveitisa zbog gena koje nose.
Određeni tipovi uveitisa povezani su s genima kao HLA B27 i HLA A29.
Koji su simptomi i znaci uveitisa?
Simptomi su različiti u zavisnosti koji deo vežnjače je zahvaćen
- simptomi prednjeg akutnog uveitisa su: bol, crvenilo, fotofobija (bolesniku smeta svetlost), suzenje, pad oštrine vida
- kod hroničnog uveitisa nalazimo mirno, belo oko
- znaci koje pri pregledu zapaža lekar su: crvenilo oka, zamućenja oka i očne vodice, krv u prednjoj očnoj komori (hifema)
- oko menja boju u prljavo zelenkastu ili prljavo zelenkastosivu boju
- glavni simptom kod srednjeg uveitisa su ”leteće mušice” ispred oka (zbog upalnih elemenata u staklastom telu oka) i pad oštrine vida
zadnji uveitis češće je bezbolan, ali opasniji u smislu češćeg gubitka vida
”leteće mušice” i pad vida takođe su njegova obeležja
Kako se postavlja dijagnoza uveitisa?
Dijagnoza uveitisa se postavlja na osnovu anamneze sa kliničkim pregledom pomoću fokalnog osvetljenja ili pomoću biomikroskopa sa procepnom lampom.
Kako se leči uveitis?
Olakšavanje bola sprovodi se ukapavanjem analgetskih kapi u oko, toplim oblozima i po potrebi uzimanjem tableta analgetik
Sprečavanje stvaranja priraslica između očnog sočiva i dužice postiže se ukapavanjem atropin sulfata
Ako je već počelo stvaranja priraslica u oko se daje injekcija, tzv., midrijatički koktel. Nakon primene ovog koktela koji širi zenicu dolazi do potpunog, ili delimičnog kidanja priraslica što dovodi do prolaznih jakih bolova.
Lečenje zapaljenskog procesa: vrši se kortikosteroidima u obliku kapi, masti, ili injekcije u oko svaki dan, ili svakih 2-3 dana. Doza se svakih nedelju dana smanjuje.
Za smanjenje propusnosti kapilara potrebne su svakodnevne injekcije, ili tablete kalcijuma i vitamina C.
Uzročno lečenje podrazumijeva lečenje osnovne bolesti, odnosno uzroka uveitisa. Bakterijske bolesti leče se odgovarajućim antibioticima.
Hirurški zahvati sprovode se samo kad nastupe komplikacije. Kad se dužica potpuno zalepi za sočivo, moraju se napraviti otvori u dužici zbog oticanja očne vodice. Otvori se mogu napraviti laserom.
Prognoza se razlikuje kod pojedinih uveitisa.
O gubitku vida uzrokovanom uveitisom nedostaju podaci. To se može objasniti postojanjem mnoštva uzroka i tipova uveitisa, a osim toga različiti su načini na koje uveitis može oštetiti vid.
Mnogi bolesnici, naročito sa prednjim uveitisom, neće imati pad, ili gubitak vida.
Osim zbog direktnih učinaka upale, gubitak vida može nastati zbog komplikacija uveitisa, a koje uključuju: kataraktu, povišen očni pritisak koji vodi nastanku glaucoma, otoci vidnog živca, upala staklastog tela – vitritis
