HRONIČNI KONJUKTIVITIS (hronično zapaljenje konjuktiva)

Akutni konjuktivitis je rede epidemijski, gnojni, i zahteva hospitaliza­ciju, a mnogo češće iritativni – usled izlaganja prašini, zatim kod pojedinih profesija (varioci, moleri, zidari…), ili je alergijski – u sklopu atopijske kon­stitucije. Za razliku od akutnog konjuktivitisa, kod hroničnih konjuktivitisa uzrok je obično teže otkriti i najčešće su udružene specifične alergije, se­nilna kseroftalmija (suvoća očiju) i hronična opstrukcija nazolakrimalnih kanala.

Konjuktivitis se dijagnostikuje na osnovu pregleda i anamneze. Karakteristične tegobe jesu osećaj peckanja u očima i/ili svraba, sa manje ili više izraženim jutarnjim sklupljanjem skrame na kapcima, ponekad uz otežano jutarnje otvaranje očiju. Vežnjače su hiperemične, dok su beonjače pošteđene (potrebno je razlikovati cilijarnu od konjuktivalne hiperemije). Često postoji otok kapaka i blefarospazam, uz fotofobiju.

Terapija je obično simptomatska, uz pokušaj pronalaženja iritirajućih ili alergijskih izročnika (ako postoje) i izbegavanje istih. Vrlo Često se empi­rijski ordinira kombinacija deksametazona i antibiotika neomiđna (Neo- deksacin kapi), koja u velikom broju slučajeva sanira tegobe na kraći ili duži period.

Kod pacijenata sa izraženijim znacima upale može se uraditi i bris konjjjktiva i lečiti upala prema antibiogramu. Kada postoje znaci senilne kseroftalmije, daju se takozvane „veštačke suze” (Hemodrops). Skoro uvek, bez obzira na uzrok akutnog ili hroničnog konjuktivitisa, korisno je ispiranje očiju tri do pet puta dnevno 3% rastvorom borne kiseline.

Ukoliko pacijent ima rinoopstrukciju, ili lekar iz drugih razloga sumnja na zapušenost lazolakrimalnih kanala, pacijent se upućuje oftalmologu
radi izvođenja Širmerovog testa i eventualnog sondiranja (propiranja) ka­nala.

Lečenje upornog hroničnog konjuktivitisa treba prepustiti specijalisti oftalmologu, ali istovremeno i sprečiti nepotrebnu medikaciju i jatrogenizaciju pacijenta.