HRONIČNE URTIKARIJE, EKCEMI I DISHIDROZE

Naime, bitan deo alergijskih egzantema uzrokovan je različitim kozmetičkim pre­paratima, deteržentima, omekšivačima za veš, osveživačima prostora, a potom i aditivima u hrani, ili posebnim vrstama hrane.

Kada se eliminišu faktori, pažnju treba preusmerit) na alergije na prašinu, dlake, perje, polen, gljivice, bakterije, crevne parazite.,. Fizički uzročnici urtikarija su sunce, toplota, hladnoća (urticaria e frigore). Poznata je i urtikarija kod fizičkog napora (urticaria effort), a neretko urtikarija ostaje idio- patska, odnosno ne može joj ise odrediti uzrok. Kao poseban oblik kožnih pramena koje često mogu da podsećaju na urtjkariju treba pomenuti neurodermatitis.

Klasična toprtenjača odlikuje se karakterističnim kožnim promenama koje su crvene i svbe. Jasno ograničene plaže uzdignute iznad nivoa okolne kože. Ukoliko je eksudacija (histaminska reakgjja) izraženija, mogu se razvij | vezikule (plikovi ispunjeni pa i bule. Kao kod većine alergija,, urtikariju karakteriše izražen svrab. Kožne promene se razvijaju brzo, ali obično brzo i nestaju,, bez ostavljanja tragova. Kod hroničrlih formi urtike se pojavljuju u talasima, ili stoje nepromenjene danima i mesecima.

Smatra se da ima preko milion različitih prirodnih ili laboratorijski prizvedenih hemijskih supstanci koje mogu da se ponašaju kao alergeni. 

Na mestu kontakta javlja se naglo eritem, na koji se nadovezuje pojava papula. Papule bivaju smenjene vezikulama, koje kasnije prskaju, pa se ekcematozna promena u toj fazi vidi kao vlažna erozivna zona. U nastavku dolazi do sušenja promene i pojave deskvamacije. Kao i kod urtikarije, svrab je glavna tegoba. U hroničnoj fazi ekcema permanentna iritacija do­vodi do zadebljanja kože, ona usled češanja postaje lihenificirana („lišaLl sa karaterističnom tamnijom pigmentacijom. Bolest se može pojaviti na svim delovima tela, ali češće na otkrivenim delovima kože (lice, ruke).

Atopijski dermatitis koji se javlja kod dece često se ispoljava kao pa- pulozno-eritematozni egtantem po trupu i ekstremitetima. Drugi česti oblik je eritem na obrazima kod malih beba („laktični ekcem”). Ovaj oblik aler- gijske reakcije povezan je sa nutritivnim alergenima. Egzantem rasut po trupu i nogama poznat je i kao papularna urtikarija, odnosno strophulus.

Posebna forma ekcemske reakcije je dishidroza, koja se javlja na prstima i dlanovima, tako naziv ovog oboljenja implicira poremećaj rada znojnih žlezda kao osnovni patofiziološki mehanizam, bitno je spojiti taj poremećaj sa specifičnom alergijskom reakcijom na egzogene i endogene uzročnike, kao i sa često presudnom psihogena podlogom, odnosno emocionalnim sta­njem. Dishidroza ima izgled sitno-vezikularnih promena, koje izrazito svrbe i koje mogu da evoluiraju kao i klasični eritem, do stvaranja grube hiperkera- tozne kože, često sa masivnom eksfolijacijom ili formiranjem ragada.

Lečenje urtikarija, ekcema i dishidroza podrazumeva prekid espozicije alergenu, davanje antihistaminika, kortikosteroida, a ako postoji sekun­darna infekcija, i davanje antibiotika. Lekovi se ordiniraju peroralno, rede i parenteralno, a najčešće lokalno. Dermatološki preparati za lokalnu apli­kaciju primenjuju se prema pravilu da se masti stavljaju na suve promene, a kreme na vlažne promene.