Narkolepsija – katapleksija kompleks

Narkolepsija je hronično neurološko oboljenje. Najčešće se javlja između 15. i 30. godine života.

Kliničku sliku narkolepsije karakteriše:

1. Prekomerno dnevno spavanje je najčešće prvi, ali i obavezni simptom narkolepsi­je. Javlja se uglavnom u neaktivnim pe­riodima dana, ali i u neprijatnim i opa­snim trenucima. Manifestuje se u vidu naglog dnevnog zaspivanja, sa čestom potrebom za spavanjem, ali generalno gledano smanjenim kvantitetom 24 h spavanja. Kod više od 50% bolesnika ma­nifestuje se kratka amnezija što se može objasniti epizodama „mikrospavanja” (REM i NONREM faze). Specifična je po­java i kod vrlo gojaznih osoba koje se zbog površnog i često prekidanog noć­nog spavanja (,,Pickwick-ov sindrom) bude umorne i pospane.
2. Katapleksija se manifestuje u vidu na­glih epizoda paralize ili slabosti voljnih mišićnih pokreta bez promene stanja svesti, isprovocirane jakim emocijama (smeh, ljutnja, čuđenje, strah, anticipa­cija). Obično se javlja mesecima ili go­dinama posle prekomerne dnevne po-spanosti. Predstavlja patognomonični znak narkolepsije. Može se javiti više puta dnevno do nekoliko puta tokom života. Može biti parcijalna-zahvataju-ći samo neke mišiće (dizartrija, nagla klonulost glave, klonulost kolena,) ili generalizovana – zahvatajući sve miši­će, osim respiratorne muskulature, ka­da dolazi do pada bolesnika. Traje oko par sekundi, rede par minuta.
3. Paraliza u spavanju („dormicijalne kri­ze”) je globalna paraliza voljne musku­lature koja se javlja na početku ili kra­ju spavanja. Nastaje kao posledica istih motornih inhibicionih mehanizama kao kod katapleksije, ali se može javiti i kod zdravih ljudi tokom REM spavanja. Izo-lovana paraliza u spavanju (javlja se sa­mo provocirana deprivacijom spavanja, noćnim smenskim radom, psihološkim stresom itd.) manifestuje se prilikom buđenja. Paraliza u spavanju udružena sa narkolepsijom ili familijarna forma paralize su hroničnog karaktera i češće se javlja pri zaspivanju. 4. Hipnagogne halucinacije su jednostav­ne, bizarne vizuelne halucinacije često udružene sa auditivnim i taktilnim ha­lucinacijama. Osobe su svesne svoje okoline ali teško razgraničavaju haluci­nacije od realnosti, što izaziva strah. U narkolepsiji se javljaju pri zaspivanju i pred buđenje. Smatra se da nastaju kao posledica disocijacije CNS procesa ve­zanih za sanjanje tokom REM faze. Mo­gu se javiti kod normalnih osoba kao posledica deprivacije spavanja.

Studije su ukazale na postojanje odgo­vornog gena za narkolepsiju, ali su studi­je na blizancima ukazale i na veliki uticaj faktora spoljašnje sredine.

Terapija pospanosti i zaspivanja spro­vodi se upotrebom adrenergičkih stimula­tivnih lekova (pemolin, methvlphenidate, amphetamin), dok se za lečenje kataplek­sije koriste triciklični antidepresivni lekovi: imipramin, amitriptvline, chlorimipramine.