Egzantemi

Egzantemi (Exanthema – erupcija) su akutni naleti diseminovanih promena na koži koje odlikuje simetrična distribucija i sklonost ka generalizaciji. Kod većine eg-zantema diseminovane eflorescencije is­ključivo su eritematozne makule. Među­tim, kod nekih egzantema eflorescencije mogu biti tipa papula, papulo-vezikula, bula ili purpuričnih makula.

Uzročnici egzantema mogu biti agensi infektivnog porekla (virusi, bakterije), ili neinfektivnog (medikamenti). Egzantemi infektivnog porekla, naročito virusnog, če­šći su u dečjem uzrastu; dok su medika-mentozni više zastupljeni kod odraslih. Sa dermatološkog aspekta biće obrađeni me-dikamentozni egzantemi. Oni čine 5 do 10% evidentiranih oboljenja u dermatolo­škim ustanovama. Zbog svoje učestalosti i sličnosti sa osipnim groznicama, medika-mentozni egzintemi zavređuju pažnju leka-ra praktičara.

 Medikamentozni egzantemi

Medikamentozni egzantemi su neželje­ne reakcije kože na lekove uzete u terapij­skim dozama. 

Etiopatogeneza

Brojni medikamenti – lekovi (tabela I), uneti u organizam peroralno, prenteral-no, perkutano, rektalno, vaginalno i u ob­liku inhalacije, mogu izazvati egzantem. U nastanku medikamentoznih egzantema učestvuju toksični i imunski mehanizmi, Većina medikamentoznih egzantema je po-sledica celularne imunološke reakcije (IV tip). Kod osobe preosetljive na jedan lek, reakcija može nastati posle uzimanja dru­gog, hemijski srodnog leka (unakrsna senzibilizacija). 

Klinička slika

1. Promené na koži:

Egzantem (morbiliformni, skarlatini-formni, rubeoliformni, rozeoliformni) nastaje naglo, u bilo kom periodu unu­tar dve nedelje od početka uzimanja le­ka. Zahvata kožu svih predela. Po pra­vilu, sluzokože nisu zahvaćene sem kod nekih bolesnika sa atopskom konstitu­cijom. Egzantem može biti praćen aler-gijskim rinitisom, astmatičnim atacima, čak i edemom laringsa.

2. Opšti simptomi:

Pruritus (svrab) kao konstantan simp­tom, različitog je intenziteta i može pret­hoditi erupciji kožnih promena. Egzan­temi mogu biti praćeni povišenom temperaturom, artralgijama, glavobo­ljom, mučninom.

U lakšim slučajevima egzantem se povla­či spontano, obično dve nedelje posle uzi­manja leka. U težim slučajevima, kod egzan­tema sa velikim brojem eflorescencija, može doći do slivanja u veće eritematozne areale, a u najtežim slučajevima do razvoja eritro-dermije (zahvaćeno više od 90% površine).

Dijagnoza

1. Anamneza (važni podaci o vrsti leka, vremenu proteklom od uzimanja leka do pojave egzantema),
2. Klinička slika (pažljiva inspekcija ko­žnih eflorescencija i uočavanje njiho­vih karakteristika).

Prema morfološkim karakteristikama, egzantemi se mogu podeliti na četiri tipa.-

1. Morbiliformni egzantem. Promene se sastoje od eritematoznih makula diseminovanih na koži trupa i ekstremiteta, sa tendencijom konfluiranja uveće ploče. Prisutne su i zone normalne kože.

2. Skarlatiniformni egzantem. Svetlocrven eritem difuzno zahvata kožu trupa i ekstremiteta, bez zona zdrave kože.

3- Rozeoliformni egzantem. Bledoružiča-ste eritematozme makule čiji dijametar iznosi 1 cm simetrično raspoređene na koži trupa i ekstremiteta.

4. Makulo-papulozni (Rubeoliformni) eg­zantem. Karakteriše se eritematoznim makulama i lako izdignutim papulama diseminovanih po koži trupa i ekstremi­teta. 

Laboratorijske analize

Krvna slika sa leukocitarnom formulom, sedimentacija, urin, bris guše i nosa, anti-streptolizinski titar, odreživanje titra speci­fičnih virusnih antitela mogu izdiferencira-ti bakterijske i virusne egzanteme od medi-kamentoznih. 

Diferencijalna dijagnoza

1. Morbiliformni egzantem se od morbila razlikuje odsustvom Koplikovih mrlja, kataralnih znakova, bifazičnog toka bo­lesti. U prilog dijagnozi medikamento-znog egzantema govori anamnestički podatak da je pacijent preležao morbi-le ili da je vakcinisan protiv njih, kao i podatak o uzimanju leka.

2. Skarlatiniformni egzantem se od skarla-tine razlikuje odsustvom malinastog je­zika, angine, bledog trougla u predelu usta i Pastijevog znaka.

3. Makulo-papulozni (Rubeoliformni) eg­zantem lokalizovan je pretežno na eks-tenzornim stranama ekstremiteta sa ši­renjem na trup. Nasuprot tome, kod ru-beole, početak je tipičan, osip se javlja iza ušiju, na čelu, širi se cefalokaudalno, praćen uvećanjem perifernih retroma-stoidnih limfnih žlezda i leukocitozom.

4. Rozeoliformni egzantem:

a. Rozeola siphylitica (II stadijum sifili-
sa) pozitivne serološke reakcije na
sifilis (VDRL, FTA, TPH),

b. Pityriasis rosea (plaque initiale),

c.  Salmonelose (diarea, koprokultura).