Akutni hipopituitarizam

Hipopituitarizam je smanjena sekrecija ili nedostatak sekrecije jednog ili više hipofi- znih hormona.

Etiologija i patogeneza

Hipopituitarizam može da nastane zbog: povrede ili neurohirurške traume; vaskular- nih događaja kao što je apopleksija hipo- fiznih ili hipotalamičkih neoplazmi (pitui- tarnih adenoma, kraniofaringeoma ili metastatskih depozita); inflamatornih bole­sti kao što je limfocitni hipofizitis; infiltra- tivnih oboljenja (sarkoidoza, hemohroma- toza, tuberkuloza), i iradijacije. Cesto je teško lokalizovati mesto hormonske dis- funkcije pošto mnogi procesi, uključujući hemohromatozu i radijaciju, mogu da uti­ču i na hipotalamičku i hipofiznu funkciju. Hipotalamički infiltrativni procesi kao što su sarkoidoza, histiocitoze X, amiloidoza i hemohromatoza zahvataju hipotalamičke i hipofizne neuralne i neurohemijske veze. Posledično se diabetes insipidus javlja u polovine bolesnika sa ovim poremećajem. Retardacija rasta viđa se u onih kod kojih se poremećaj javi pre puberteta i zatvara­nja epifizanih hrskavica. Hipogonadotrop- ni hipogonadizam i hiperprolaktinemija su česti nalazi. Inflamatorne lezije i kasnija disfunkcija mogu da se vide u hroničnim infekcijama kao što su TBC, oportunističke gljivične infekcije udružene sa AIDS-om i tercijalnim sifilisom. Drugi inflamatorni

procesi, kao što su granulomi ili sarkoido­za, mogu da imitiraju pituitarne adenome. Ove lezije mogu da dovedu do ekstenziv- nog hipotalamičkog i pituitarnog oštećenja, što vodi nedostatku trofnih hormona. Kra- nijalna iradijacija vremenom dovodi do hipotalamičke i pituitarne disfunkcije, po­sebno u dece i adolescenata koji su osetlji- viji na oštećnje nakon zračenja celog mo­zga ili glave i vrata. Razvoj hormonskih abnormalnosti strogo korelira sa dozom zračenja i sa vremenskim intervalom nakon kompletne radioterapije. Približno 2/3 bo­lesnika obavezno razvija hormonsku insu- ficijenciju nakon prosečne doze od 50 Gy (5 000 rada) direktno na bazi lobanje. Raz­voj hipopituitarizma javlja se 5 do 15 godi­na nakon zračenja, a hipotalamičko ošteće­nje javlja se pre nego apsolutna destrukcija hipofize.

Limfocitni hipofizitis se javlja u trudnica ili nakon porođaja. Obično se manifestuje hiperprolaktinemijom i MRI dokazom uve­ćane selarne mase koja liči na adenom sa blago povećanim nivoima prolaktina. Insu- ficijencija hipofize, zbog difuzne infiltraci­je hipofize, može da bude prolazna, ali zahteva momentalnu evaluaciju i lečenje.

Parcijalna ili kompletna „empty sella” obično je incidentalni nalaz na MRI. Ovi pacijanti obično pokazuju normalnu funk­ciju hipofize. Hipopituitarizam, međutim, može da se razvija postepeno. Hipofizna masa može da bude mesto infarkta sa raz­vojem parcijalne ili totalne „empty selle”