Akutni hipopituitarizam
Hipopituitarizam je smanjena sekrecija ili nedostatak sekrecije jednog ili više hipofi- znih hormona.
Etiologija i patogeneza
Hipopituitarizam može da nastane zbog: povrede ili neurohirurške traume; vaskular- nih događaja kao što je apopleksija hipo- fiznih ili hipotalamičkih neoplazmi (pitui- tarnih adenoma, kraniofaringeoma ili metastatskih depozita); inflamatornih bolesti kao što je limfocitni hipofizitis; infiltra- tivnih oboljenja (sarkoidoza, hemohroma- toza, tuberkuloza), i iradijacije. Cesto je teško lokalizovati mesto hormonske dis- funkcije pošto mnogi procesi, uključujući hemohromatozu i radijaciju, mogu da utiču i na hipotalamičku i hipofiznu funkciju. Hipotalamički infiltrativni procesi kao što su sarkoidoza, histiocitoze X, amiloidoza i hemohromatoza zahvataju hipotalamičke i hipofizne neuralne i neurohemijske veze. Posledično se diabetes insipidus javlja u polovine bolesnika sa ovim poremećajem. Retardacija rasta viđa se u onih kod kojih se poremećaj javi pre puberteta i zatvaranja epifizanih hrskavica. Hipogonadotrop- ni hipogonadizam i hiperprolaktinemija su česti nalazi. Inflamatorne lezije i kasnija disfunkcija mogu da se vide u hroničnim infekcijama kao što su TBC, oportunističke gljivične infekcije udružene sa AIDS-om i tercijalnim sifilisom. Drugi inflamatorni
procesi, kao što su granulomi ili sarkoidoza, mogu da imitiraju pituitarne adenome. Ove lezije mogu da dovedu do ekstenziv- nog hipotalamičkog i pituitarnog oštećenja, što vodi nedostatku trofnih hormona. Kra- nijalna iradijacija vremenom dovodi do hipotalamičke i pituitarne disfunkcije, posebno u dece i adolescenata koji su osetlji- viji na oštećnje nakon zračenja celog mozga ili glave i vrata. Razvoj hormonskih abnormalnosti strogo korelira sa dozom zračenja i sa vremenskim intervalom nakon kompletne radioterapije. Približno 2/3 bolesnika obavezno razvija hormonsku insu- ficijenciju nakon prosečne doze od 50 Gy (5 000 rada) direktno na bazi lobanje. Razvoj hipopituitarizma javlja se 5 do 15 godina nakon zračenja, a hipotalamičko oštećenje javlja se pre nego apsolutna destrukcija hipofize.
Limfocitni hipofizitis se javlja u trudnica ili nakon porođaja. Obično se manifestuje hiperprolaktinemijom i MRI dokazom uvećane selarne mase koja liči na adenom sa blago povećanim nivoima prolaktina. Insu- ficijencija hipofize, zbog difuzne infiltracije hipofize, može da bude prolazna, ali zahteva momentalnu evaluaciju i lečenje.
Parcijalna ili kompletna „empty sella” obično je incidentalni nalaz na MRI. Ovi pacijanti obično pokazuju normalnu funkciju hipofize. Hipopituitarizam, međutim, može da se razvija postepeno. Hipofizna masa može da bude mesto infarkta sa razvojem parcijalne ili totalne „empty selle”