Šta je Alchajmerova demencija?

Alchajmerova demencija je najčešći tip degenerativne bolesti mozga. U populaciji iznad 70 godina prisutna je u 1% osoba u odredjenoj meri.

To je bolest koja se najčešće javlja u 5. i 6. deceniji života i ima progresivan tok. U otprilike sledećih 5 godina dolazi do teške demencije.

Razlog nastanka bolesti je nepoznat, ali postoje teorije genetskog porekla. Poznato je, da potomci obolelih imaju i do deset puta veće šanse od prosečne populacije da obole od Alchajmerove demencije.

Poznato je i da oboleli od Daunovog sindroma ( trizomija 21. hromosoma ), poseduju iste patološke promene u mozgu u određenom uzrastu, pa se pretpostavlja da je upravo mutacija na 21. hromozomu uzrok za pojačanu proizvodnju amiloida koji se nalazi u moždanim ćelijama (neuronima) koji se manifestuje kao plakovi u moždanom tkivu.

Koji su simptomi Alchajmerove demencije?

U kliničkoj slici prisutni su simptomi poput brzog zaboravljanja, teškoća u čitanju i pisanju, teškog pronalaženja reči u govoru.

Uskoro, bolesnici više nisu u mogućnosti da uspešno obavljaju svoju profesiju. Karakterne osobine im se zaoštravaju u negativnom smislu, pa postaju još tvrdoglaviji, ili još škrtiji. Međutim, emocije u ovoj su fazi još dobro očuvane.

Vremenom, stanje postaje sve teže, što uključuje smanjenje orijentacije u vremenu i prostoru, sve veću nezainteresovanost i sve slabije razumevanje govora. Govor postaje sve siromašniji, da bi potom došao u fazu eholallije, tj. automatskog ponavljanja reči u besmislenom nizu.

Pojavljuju se stereotipni motorni pokreti i tzv. primitivni refleksi. Bolesnik na kraju, postaje vezan uz krevet.

Kako se postavlja dijagnoza Alchajmerove demencije?

Dijagnoza Alcehjmerove demencije se postavlja na osnovu specifične kliničke slike i podataka koje dobiju od rodbine pacijenta.

Dijagnozu postavlja lekar specijalista neurologije.

Neurološki i psihološki testovi se koriste kao pomoć u postavljanju dijagnoze koju potvrđuje skener (kompjuterizovana tomografija) mozga, na kom se vidi prisutna atrofija moždane kore u difuznom obliku i prisustvo plakova difuzno po moždanom tkivu.

U likvoru je prisutno povećanje proteinske komponente. Analize krvi ne daju neke specifičnosti.

Kako se leči Alchajmerova demencija?

Lek, na žalost, ne postoji i danas se koriste samo lekovi koji mogu da uspore simptome Alchajmerove demencije, ili da ih ublaže.

Koriste se vitamini, cerebralni vazodilatatori (lekovi koji šire krvne sudove) i odgovarajući lekovi protiv motornog nemira.

Na žalost, životni vek je skraćen i pacijenti postaju potpuno zavisni od okoline za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Smrtni ishod, u proseku, nastupa nako 5-7 godina od postavljanja dijagnoze.