Šta je cerebralna aneurizma (aneurizma na mozgu)?
Aneurizma je nenormalno proširenje krvnog suda. Cerebralna aneurizma je nenormalno proširenje krvnog suda u mozgu. Na bazi mozga nalazi se splet arterija koje čine takozvani Villisov četvorougao i od kog se dalje račvaju arterije koje snabdevaju mozak.
Mesta na kojima se arterije račvaju, najčešća su mesta na kojima se nalaze aneurizme.
Tokom vremena, zid arterije postaje slabiji na pojedinim mestima i tada se zbog pritiska krvi arterija naduva, poput balona i nastaje proširenje koje može biti u obliku vreće (tada se naziva sakularna aneurizma i predstavlja najčešći oblik), ili u obliku vretena (fuziformna aneurzima) koja je nešto redja.
Kako proširenje raste, tako se „vreća“ širi i stvara se vrat kojim je vezana za arteriju. Kada su aneurizme male ne predstavljaju veću opasnost, ali kako rastu i postaju veće, postoji opasnost od pucanja (rupture) i izliva krvi u područje između mozga i moždane opne koja ga odvaja od lobanje, što se naziva subarahnoidno krvarenje.
Postoji nekoliko faktora za koje se smatra da mogu vremenom ubrzati nastanak aneurizme: pušenje, povrede glave, alkohol i neke droge, ali i oralni kontraceptivi, ako je neko u obitelji imao aneurizmu (postoji nasledna predispozicija), neke genetske i nasledne bolesti ( policistični bubrezi, Marfanov sindrom, koarktacija aorte, AV malformacije itd.).
Mogu se javiti kod svih ljudi, ali se najčešće javljaju kod odraslih osoba uzrasta od 35 do 60 godina, nešto češće kod žena.
Koji su simptomi aneurizme na mozgu?
U izvesnom broju slučajeva osobe sa aneurizmom nemaju baš nikakve simptomei potpuno su nesvesni da imaju te promene na krvnim sudovima.
Pošto svojim rastom aneurizma može da pritisne okolno tkivo, mogu se javiti simptomi kao što su:
- glavobolja
- pojava duplih slika
- spuštena obrva jednog oka i poremećaj mimike lica
- bol iza, ili iznad oka
- razlika u veličini zenica
Simptomi kod pucanja (rupture) aneurizme:
- iznenadna, izrazito (kao nikada do sada) jaka glavobolja
- mučnina, povraćanje
- kočenje vrata
- promene stanja svesti do kome
Kako se postavlja dijagnoza aneurizme na mozgu?
Postoji nekoliko metoda snimanja mozga koje mogu prikazati, ili naslutiti postojanje aneurizme u mozgu, ali i krvarenje nakon rupture.
Skener mozga (kompjuterizovana tomografija) može prikazati krvarenje u subarahnoidni prostor, ili u mozgu nastalo nakon rupture aneurizme, ali tek nakon tri dana.
Magnetna rezonanca mozga MRA (angiografija): može prikazati detaljnije strukture mozga i krvne sudove mozga.
Najpouzdanija metoda za prikaz aneurizmi je angiografija. Kateterom se uđe u arteriju u području prepone, ili ruke, a zatim se taj kateter ugura do arterija na vratu i ubrizga se kontrast kojim se ispune krvni sudovim mozga. Poštoje reč o agresivnoj metodi koja sa sobom nosi i određene rizike, radi se u slučajevima kada za to postoje tačno odredjene indikacije.
Kako se leči aneurizma na mozgu?
Bilo da je reč o rupturi aneurizme ili ne, terapija je hirurška, u domenu lekara specijaliste neurohirurgije.
Mikrovaskularno postavljanje klipsa na vrat aneurizme podrazumeva neurohirurški zahvat kod kog se na mestu vrata aneurizme postavlja tanki metalni klips kojim pristisne vrat vrećaste aneurizme i spreči dovod krvi u nju.
Endovaskularna embolizacija je postupak sličan angiogafiji kada se kateterom dođe do aneurizme i u nju se postavi mala metalna spirala ili balončić kojim se zaustavi prolazak krvi u aneurizmi i nastaje tromb koji je zatvori.
U slučajevima kada se otkrije da osoba ima malu, nesimptomatsku aneurizmu, u zavisnosti od veličine, mesta, rasta aneurizme, i od uzrasta bolesnika zavisi hoće li se odmah pristupiti jednoj od spomenutih metoda, ili će se pacijent pratiti.
