Šta je bolest spavanja (narkolepsija)?

Narkolepsija, ili bolest spavanja odlikuje se  prekomernom dnevnom pospanošću sa nesvesnim epizodama spavanja danju, ali i brojnim drugim poremećajima koji se tiču spavanja.

Narkolepsija je bolest u čijoj osnovi se nalazi poremećaj centralnog nervnog sistema, i na žalost, o ovoj bolesti se ne zna još uvek mnogo.

Naučnici ispituju povezanost narkolepsije sa mnogim genetskim faktorima (takozvani HLA genotip koji je u osnovi svake ćelije). U nekim zemljama je povezana povećana učestalost narkolepsije nakon vakcinacije vakcinom protiv svinjskog gripa.

Procenjuje se da u svetu čak tri miliona ljudi boluje od narkolpesije. Često se narkolepsija meša sa depresijom, epilepsijom, ili sa neželjenim efektima nekih lekova.

Koji su simptomi narkolepsije?

Pacijenti u toku svakodnevnih aktivnosti mogu da utonu u san – za vreme ručka, za vreme razgovora, u pozorištu, u bioskopu…

Takodje, narkolepsija se odlikuje prekomernim spavanjem i  poremećenim noćnim spavanjem.

Moguće su u pojave iznenadne slabosti i gubitka mišićnog tonusa sa padanjem, ali bez padanja u san.

Neki od ovih bolesnika doživljavaju epizode mišićne paralize i  halucinacije za vrieme usnivanja, ili prilikom buđenja. Težina oboljenja varira kod pojedinih bolesnika, od veoma blagih oblika, do jako teških oblika.

Bolest se obično javlja nakon dvadesete godine života, a može se javiti i od 5. pa do 50. godine.

Simptomi se mogu pojaviti nakon nekog prepoznatljivog stresa. Svi bolesnici sa narkolepsijom imaju prekomernu pospanost, dok učestalost ostalih simptoma varira.

Često se nalazi i prekomerna usporenost ovih bolesnika prilikom svakodnevnih aktivnosti. Tokom razgovora i fizičkih aktivnosti mogu izgledati kao da su pospani.

Kako se postavlja dijagnoza narkolepsije?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom.

Ne postoji ni jedan specifični test za narkolepsiju, ali se moraju isključiti neka druga oboljenja.

Kako se narkolepsija leči?

Lek protiv narkolepsije, za sada ne postoji, prema tome, lečenje je simptomatsko – pospanost se leči stimulirajućim lekovima koje propisuje isključivo lekar specijalista.

Mišićne slabosti, halucinacije i paralize leče se antidepresivnim lekovima.