Šta je glavobolja (cephalea)?

Glavobolja je simptom mnogih neuroloških, vaskularnih bolesti, infekcija, ali i stresa i mnogih drugih stanja. Gotovo da ne postoji osoba koja se nije susrela sa glavoboljom.

Predstavlja pojavu bola različitog oblika i intenziteta u različitim lokalizacijama glave.

Postoje brojne podele glavobolja ali najčešća je podela na

Vaskularne – usled abnormalne reakcije krvnih sudova, najčešće njihovog
Tenzione – usled kontrakcije mišića vratne muskulature (tip glavobolje koja nastaje prilikom stresa)
Sekundarne – simptomatske (infekcija, ili tumor može biti uzrok ovih glavobolja)
Idiopatske – kod kojih nema patoloških promena i ne zna se tačan uzrok

Novija klasifikacija deli glavobolje na 11 grupa

Migrena
Glavobolja u grupama (klaster)
Glavobolja tenzionog tipa
Glavobolja u vezi sa povredom glave
Glavobolja zbog vaskularnih poremećaja
Glavobolja u vezi sa nevaskularnim intrakranijalnim (unutar lobanje) poremećajima
Glavobolja uzrokovana različitim supstancama
Glavobolja uzrokovana infekcijama
Glavobolja zbog metaboličkih poremećaja
Glavobolja uzrokovana poremećajima vrata, uha, nosa, sinusa
Kranijalne neuralgije (bolovi poreklom nerava)

Vaskularne glavobolje (glavobolje porekla krvnih sudova)

U vaskularne glavobolje spada i možda najpoznatija od svih koja se naziva migrena i koja se drugačije naziva hemikranija, jer najčešće zahvata samo jednu polovinu glave. Karakteriše se čestom pojavom prodroma (pojave koje joj prethode), a koji mogu biti u vidu promena raspoloženja, svetlaca pred očima, pištanja u ušima…

Sama migrena je jaka, često pulsirajuća glavobolja koja se karakteriše i osetljivošću na svetlost i buku, mučninu sa povraćanjem. Onesposobljavajuća je i osobe koje pate od nje, prilikom napada, zatvaraju se u mračnu sobu dok bolovi ne prodju.

Od ostalih vaskularnih glavobolja potrebno je izdvojiti glavobolju u grupama (klaster) – bolovi traju nekoliko dana do dve nedelje, a zatim prolaze. Bolesnik ima glavobolje u tom razdoblju svaki dan i po nekoliko puta dnevno i nakon toga nastupi prekid bolesti koji može trajati do nekoliko meseci.

Napadi se najčešće javljaju u proleće. Veći broj obolelih su muškarci srednje životne dobi (oko 30 god). Obično se javlja noću i u isto vreme. Bol je vrlo intenzivan, i zahvata jednu stranu glave. Traje kraće od 30 minuta iako zna potrajati do 2 h, retko duže od 4. Može biti praćen drugim simptomima: suzenje oka, Hornerov sindrom (ptoza, mioza i enoftalmus), zapušenost nosa i sekrecija iz nosa

Dugotrajna terapija klaster glavobolje nije uspešna, a napadi kratko traju. U samom napadu može se dati sumatriptan (Imigran), ili ergotaminski preparati, ali se oni ne smeju uzimati sa sopstvenu ruku, jer mogu imati neke veoma ozbiljne neželjene reakcije.

Tenziona glavobolja (glavobolja porekla grča mišića)

Nastaje zbog grča mišića glave, vrata i gornjeg dela leđa. Češće se javlja kod žena. To je kontinuirana, svakodnevna glavobolja kod koje se menja samo intenzitet bola koji je veći ujutru.

Bolesnici bol često opisuju kao stezanje oko glave i gornjeg dela leđa. Prisutni su anksioznost i depresija, nesanica, a javljaju se čvorovi u mišićima (miogeloze) i promene na vratnoj kičmi.

Lečenje upodrazumeva davanje antidepresiva, spazmolitika, benzodiazepina i sprovođenje intenzivne psihoterapije, jer su najčešće psihogeni uzroci u usnovi ovih glavobolja.

Sekundarne (simptomatske glavobolje)

Najčešći uzroci sekundarnih glavobolja su

aneurizma, ruptura aneurizme (aneurizma je proširenje krvnog suda koji na mestu proširenja slab i može da pukne) – iznenadna glavobolja, mučnina i povraćanje, ukočen vrat), jednostrane slabosti , ili paralize. Ovo stanje je često životno ugrožavajuće.
tumori mozga – glavobolja je sa povraćanjem u mlazu, bez mučnine i zastojna papilla (promena na očnom dnu). Drugi simptomi se javljaju o zavisnosti od lokalizacije tumora unutar lobanje.
likvorska glavobolja (likvor je moždana tečnost), npr. posle lumbalne punkcije. Posle lumbalne punkcije bolesnik bi 24 sata trebalo ležati na ravnom, bez jastuka ispod glave
kod povišenja intrakranijalnog pritiska iz bilo kog razloga
arteritis temporalis – zapaljenski proces koji se odvija se na temporalnoj (slepoočnoj) arteriji. Javlja se posle 50. godine života, češće kod žena, obično jednostrano, ali može i obostrano. Smatra se da je arteritis temporalis autoimuna bolest prilikom koje dolazi do zadebljavanja arterija. Karakteristično se ne može napipati puls slepoočne arterije, i često, mogu se napipati njena zadebljanja. Lečenje ove bolesti je kao i kod drugih autoimunih bolesti, najčešće doživotno, a osnova lečenja su kortikosteroidi

Idiopatske glavobolje

Neuralgija trigeminusa je pojava kratkotrajnog bola lica, češće desno. Trigeminalni nerv je glavni nerv za nadražaje predela lica.

Ako je bol isključivo u 1. grani verovatno se radi o nekoj drugoj bolesti. Bol je vrlo kratak i jak (kao udarac bičem), javi se više puta u toku dana. Kad se javi, bol bolesnik napravi bolnu grimasu. Bol se može javiti spontano, ili biti isprovociran žvakanjem i govorom. Okidač može biti i dodir određenog područja lica, npr. donje usne, korena nosa, donje obrve. Napadi traju neko vreme i nakon toga se proređuju i nestaju. Vremenski period između javljanja bolesti može trajati godinama.

Lečenje se sprovodi karbamazepinom koji je antiepileptik i daje se u dozi od 2-3 tbl/dan dok se bol ne smanji. Ako ovaj lek ne pomogne, daju se drugi antiepileptici, a pokušava se i sa haloperidolom.

Ukoliko konzervativna terapija nije uspešna, pribegava se hirurškom lečenju.