Delirijum
Delirijum je neurobihejvioralni poremećaj koji se odlikuje akutnom promenom mentalnog stanja, fluktuirajućim tokom i poremećajem pažnje.
Delirijum se razvija u 5-42% bolesnika podvrgnutih hirurškim intervencijama, u 18-30% bolesnika u jedinicama hirurške intenzivne nege, u 2-20% pacijenata u koronarnim jedinicama a starijih od 65 godina, dok se u 5-32% razvija delirijum u toku hospitalizacije. Naročiti interes lekara urgentne medicine je za 10-24% ukupnog broja bolesnika sa delirijumom, koji se razvija van bolnice. Ti bolesnici bivaju transportovani u bolnicu i prvi kontakt lekara sa njima je na terenu.
Patofiziološki mehanizmi koji dovode do đelirijuma nisu gaSvim poznati. Određene strukture mozga kao što su retikular- na aktlvtejuća supsfanca (RASJ, asocijativne zone korteksa, prefrontalni korteks, posteriorni parijetalni korteks talamusa, i možda kaudatus, bivaju zahvađene patološkim procesom, što se klinički manifestu- je kao delirijum.
Nije jasno da li neurotransmiterski defekt ima odlučujuću ulogu u nastanku del- irijuma, ali je izvesno da antiholinergici mogu izazvati holinergički delirijum, kao što ©i^kvo stanje mogu usloviti L hipoglikeni- ja, hipoksija i drugi metabilički poremećaji, verovatno utičući na acetilholinsku funkciju prenošenja »impulsa. Na nalfenak delirijuma može uticati dopamin, opijati, histamin, serotonin, norepinefrin, GABA, glutamin. Na terenu naročito važan uzročnik nastanka delirijuma je alkoholizam.
Klinička slika
Delirijum se karakterište akutnim početkom promene mentalnog statusa, koje su fluktuirajuće čak i toku jednog sata. Te fluktuacije su obično u toku dana i karakterišu se brzim promenama pažnje, i budnosti, koje nastupaju naglo i nepredvidljivo uz periodično lucidne intervale. Poremećaj pažnje je najvažniji simptom delirijuma. Sve komponente pažnje su izmenjene, uključujući selektivnost, tenacitet, lakoću mobilizacije, pretraživanje okoline, sposobnost usmeravanja pažnje i sposobnost procesiranja informacija. Mišljenje u delirijumu je dezorganizovano. Tok misli je poremećen, pa bolesnici nisu sposobni za usmereno ponašanje. Konfuznost je posledica poremećenog mišljenja, a posleđično je i govor dezorganizovan, nesistematičan, sa repeti- djama, i perseveracijama. U delirijumu dolazi do promene stepena svesti te su bolesnici Jesto letargični i smanjene budnosti.
dok su drugi hiperalertni, kao npr. oni sa deliiijumom tremensom, ali im pažnju privlače vrlo nebitne i nevažne stvari, koje im ;se ne mogu zadržati. Sposobnost percepcije je smanjena u jedinici vremena, a halucinacije se pojavljuju češće u vizuelnoj sferi i često su trodimenzinalne i u boji. Ovi bolesnici imaju poremećaje ciklusa budnost-spavanje uz ekstremnu dnevnu pospanost, reverzni dnevni ritam i noćnu uznemirenost. Ovo je najmanje specifičan simptom i može se javiti u demenciji, depresiji i drugim bihejvioralnim poremećajima. Delirijum može pratiti izmena psihomotome aktivnosti, bilo da je reč o hipoaktivnom-hipoalertnom ili hiperaktivnom- hiperalertnom poremećaju. Većinu ipak čini mešana slika, a 15% ima samo hiperaktiv- nu formu koja je prognostički bolja. Dezorijentacija i poremećaj pamćenja takođe su česti. Neposredno pamćenje je poremećeno verovatno zbog problema sa pažnjom. Može postojati reduplikativna paramnezija (poremećaj integracije između ranije zapamćenih i sveže zapamćenih događaja).
