Šta je cerebrovaskularni insult (šlog)?

Cerebrovaskularni insult,  ili moždani udar je akutna, ili subakutna pojava neuroloških simptoma uzrokovana poremećajima arterijske cirkulacije u mozgu. Česta je bolest i nalazi se na trećem mestu uzroka smrti u razvijenim zemljama.

Broj novih slučajeva na 100 000 stanovnika u godinu danan je između 150 i 200. Oko polovine preživelih ostaje trajno onesposobljena i zbog toga ova bolest ima i izraženu socijalnu dimenziju i sve većí akcenat je usmeren kako na lečenje, tako i na prevenciju.

Dva glavna stabla krvnih sudova snabdevaju mozak krvlju su unutrašnje karotidne arterije (tzv. prednja cirkulacija) koja snabdeva prednje 2/3 mozga i arterije vertebrales (pršljenske arterije) – cirkulacija za zadnju 1/3 mozga

Važan faktor u nastanku moždanog udara je postojanje spojeva između prednje i zadnje cirkulacije mozga (anastomoze). U anastomozama normalno nema protoka krvi i tek kada nastane okluzija (začepljenje,) anastomoze se otvaraju i krv teče između ova dva sistema.

Faktori rizika u nastanku cerebrovaskularnog inzulta su

• Hipertenzija (povišen krvni pritisak) – rizik od CVI povećan je 4-8 puta u odnosu na osobe istog uzrasta sa normalnim pritiskom. Hipertenzija je važan rizik za nastanak krvarenja u mozgu, je povišeni pritisak doprinosi da krvni sudovi lakše pucaju, ili se začepljavalju.
• Bolesti srca – sve one bolesti koje dovode do otežanog protoka krvi, ili kod kojih se stvaraju trombi u srčanim šupljinama, npr. mitralna stenoza, anomalije srčanih zalistaka, dekompenzovano srce, itd.
• Hiperlipoproteinemije (povišene vrednosti masnoća u krvi) – važan su faktor rizika kod ishemijskog oblika CVI-a.
• Diabetes mellitus (šećerna bolest).
• Hiperkoagulabilnost – povećana sklonost zgrušavanju krvi.
• Povišena telesna težina, naročito ako je povezana s nedovoljnom telesnom aktivnošću.
• Pušenje – značajnije je kod bolesti srčanih (koronarnih) arterija.
• Genetska predispozicija za vaskularne bolesti – članovi oporodice koji boluju, ili su umrli od cerebrovaskularnih i bolesti srčanih arterija.
• Način života – preterano unošenje šećera, alkohola, psihički i fizički stres, uzimanje nekih liekova npr. kontraceptivi.

Ishemijski insult može nastati zbog:

• stenoze (suženja,) ili okluzije (začepljenja) krvnog suda sa posledičnim prekidom cirkulacije i nastankom infarkta u području iza začepljene, ili sužene arterije
• tromboze – nastanak tromba unutar krvnog suda mozga
• embolije – začepljenje trombom iz nekog daljeg dela tela

Intracerebralno krvarenje (hemoragija) je masivno krvarenje u moždanom tkivu, obično nastaje kada male arterije (arteriole) podležu arteriolosklerozi (usled dugogodišnjeg visokog pritiska) i zatim pucaju.

Primarno subarahnoidalno krvarenje (SAH) nastaje kada postoji urodjena malformacija (aneurizma), ili arterio-venska malformacija. Kod subarahnoidalnog krvrenja nema neuroloških ispada, jer je proces izvan mozga, u moždanim ovojnicama odnosno u likvorskom prostoru pa je cerebrospinalni likvor krvav.

Od svih slučajeva moždanog udara, 85% su ishemijski insulti, dok je krvarenje (hemoragija) uzrok u preostalih 15% slučajeva.

Smrtnost je viša i klinička slika je teža kod krvarenja. Ipak, prognoza preživelih i njihov oporavak je takodje bolja kod ovog oblika.

Postoji i klasfikacija na osnovu stadijuma bolesti (kliničke slike bolesnika)

• TIA (tranzitorni ishemijski atak) – promene u vidu nesvestice, gubitka svesti poremećaja ravnoteže, jednostrane slabosti i uvod su u ostale stadijume. Promene se gube nakon 24h.
• RIND (reverzibilni ishemijski neurološki deficit). Drugi stadijum unutar koga se promene gube nakon par dana i teži je od prvog.
• Insult u razvoju – početak razvoja moždanog udara, koji ako se prepozna može da poboljša prognozu.
• Kompletni insult

Cerebrovaskularni insult se kod muškaraca i žena javlja otprilike podjednako u srednjoj i starijoj životnoj dobi dok su u mlađoj dobi moždani udari retki.

U takvim, retkim slučajevima, uzrok obično bude neka srčana mana, ili hematološka bolest.

Kako se postavlja dijagnoza cerebrovaskularnog insulta?

Anamneza sa klini;kom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna za psotavljanje dijagnoze šloga.

Kao dopunske analize se mogu vršiti skener (kompjuterizovana tomografija), nuklearna magnetna rezonanca, kontrastna angiografija, EMG (elektromioneuroggrafija).

Kako se leči moždani udar?

Lečenja moždanog udara je veoma komplikovano, dugotrajno i često zahteva timski rad više specijalnosti.

Veoma je bitno na vreme postaviti dijagnozu. U slučaju početnih simptoma, trebalo bi odmah se javiti lekaru, jer reakcija na vreme može sprečiti fatalni ishod.

Ako postoje simptomi koji odgovaraju tranzitornom ishemijskom napadu, može se uraditi u hirurška intervencija endaterektomije karotidnih arterija (čišćenje, ili širenje krvnih sudova u vratu), što veoma često sprečava razvoj moždanog udara.

Ukoliko dodje do moždanog udara sa svim svojim simtomima, najvažniji aspekt lečenja je prevencija daljih napada, lečenje osnovne bolesti i rehabilitacija bolesnika, kako bi se funkcije vratile u što većoj meri.