Šta je nesvestica (sinkopa)?

Sinkopa označava  gubitak svesti koji najčešće traje kratko. Često se gubitkom svesti opisuje vrtoglavica, pad u vidu spoticanja i gubitka ravnoteže, ali sama sinkopa ne označava ništa od spomenutog već označava gubitak svesti koji može, ali ne mora da bude povezan sa padom pacijenta.

Sinkopa može da bude uzrokovana brojnim bolestima i stranjima i uvek treba uraditi detaljno ispitivanje kako bi se utvrdio uzrok.

Stokes-Adamsov sindrom je uzrokovan prolaznim aritmijama (poremećajima srčanog ritma), najčešće bradikardijom (usporena srčana frekvencija). Osoba izgubi svest i padne na bez prethodnih ˝upozorenja˝, osim eventualnih palpitacija (osećaj lupanja srca).  Nakon nekoliko sekundi, svest se povrati. Napad se može ponoviti nekoliko puta dnevno i u bilo kom položaju. Karakteristične za ove vrste napada su povrede usled padova.

Slično kao što se sinkopa javlja kod usporenog pulsa (na ispod 30 – 35 otkucaja/min) i izrazito brz srčani ritam je čest uzrok nesvestice. Brzina srčanih otkucaja veća od 150 – 180/min može zbog skraćenog vremena punjenja srca krvlju u fazi relaksacije smanjiti srčani volumen istisnute krvi  i uzrokovati sinkopu.

Ostali uzroci sinkope poreklom od srca uključuju: smetnje protoka istisnute krvi – sinkopa u naporu (aortna stenoza), tamponada srca, prepreke punjenju srca…

Vazovagalna sinkopa je tipično uzrokovana fizičkim ili psihičkim nadražajem (strah, bol, pogled na krv), ili predugim stajanjem u zatvorenoj, zagušljivoj prostoriji. Mehanizam nastanka je refleksno usporenje srčanog ritma i širenje krvnih sudova na periferiji. Početak je postupan i često praćen mučninom, bledilom, hladnim znojenjem i zamagljenjem vida.

Ortostatska sinkopa je gubitak svesti pri naglom ustajanju iz sedećeg, ili ležećeg položaja. Nastaje zbog neadekvatnog odgovora refleksa da povećaju krvni pritisak. Češće se javlja kod starijih osoba i pri predoziranju lekovima za smanjivanje krvnog pritiska.

Sinkopa u toku epileptičkog napada ima nagli početak i povezana je sa mišićnim grčevima, ugrizom jezika, inkontinencijom mokraće i stolice i amnezijom o događaju posle napada. Osim ovih, još neki znaci ukazuju na epileptički napad kao uzrok nesvestice, to su: napad u snu, ili u ležećem položaju, poznati okidači napada (gledanje TV, svetla u noćnim klubovima).

Sinkope usled metaboličkih poremećaja nastaju usled hipoglikemija (smanjenje nivoa šećera u krvi) i najčešći je uzrok sinkope kod obolelih od dijabetesa, posebno onih koji se leče insulinom. Praćena je tremorom (drhtanje ruku), osećajem gladi i znojenjem. Hiperventilacija (ubrzano, duboko disanje) dovodi do kontrakcije krvnih sudova mozga i uzrokuje sinkopu.

Sinkopa  kašlja nastaje, jer dugotrajni napadi kašlja nekada mogu da prouzrokuju nesvesticu.

Kompresija (pritiskanje) preosetljivog karotidnog sinusa (struktura na karotidnim arterijama vrata) može  rezultirati sinkopom (nagli okret glave, tesan ovratnik, ili pritisak prilikom brijanja).